Пређи на садржај

жарач

жарач

Српски

жарач (српски, lat. žarač)

Именица

жарач, м

Облици:

  1. -а́ча [1]
  2. жа̀рач, жа̀ра̄ч [1]

Значења:

  1. Гвоздена шипка са куком за разгртање жара у пећи. [2] [3] Стапар[1]
  2. Учесник у свадби који шалама забавља госте и приказује дарове које су младенци добили. [1]

Примери:

  1. У̀зми жа̀ра̄ч па ишчепр̀ка̄ј ма̏ло фу̀руну. Лаћарак [1]
  2. А би̏јо̄ је жа̀ра̄ч чиме се жа̑ри то̑ да би бо̏ље го̀рело. Суботица [1]
  3. Де ма́лко са жара́чом џа̑гај ва̏тру, ће да се у̀га̄си. [4] [5] [6] [7] Јаша Томић Вашица Моровић Сремска Рача Бачинци Кукујевци Сот Ердевик Нештин Мартинци Сусек Свилош Сремска Митровица Черевић Шуљам Вогањ Јарак Лединци Хртковци Платичево Шатринци Крушедол Обреж Чортановци Прхово Голубинци Угриновци Бечмен Стари Сланкамен Стари Бановци Сурдук Мартонош Сента Бајша Мол Дрљан Србобран Бачко Градиште Равно Село Змајево Бођани Госпођинци Ђурђево Каћ Руменка Бачка Паланка Бегеч Нови Сад Ковиљ Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Шурјан Арадац Бока Неузина Конак Ботош Томашевац Орловат Добрица Иланџа Велико Средиште Сакуле Алибунар Сефкерин Црепаја Долово Кајтасово Панчево Делиблато Омољица Ковин Ловра Деска Иванда [1]# Донѐси ми жа̀рач да ра̏згрнем жа̑р, о̏ћу да пѐчем лѐбац. [8] Ченеј Рума Суботица Меленци [1]# Један међу говорџијама је главни, то је „жарач” или „побра”. Жарач је обично млад ожењен човек. Он је главни организатор у сватовима. [9] [1]
  4. Као легијаши иду младожења, девер, као и „побра”, односно младожења, „жарач” и говорџије. Старчево [1]# Жара̑ч је бо̑г, о̏н кома̏ндује з гово́рџијама. [1]
  5. Жара́ча узи̏ма ко̏ је говорни̑к, који мо̏ж да ла̏же и да пра̏ви ви̏цове и да се сме́је. Јасеново [1]# О̏ндак сва̏ки џара̑ч прекази̑ва, ка̑же: Ово̑ покла̏њам мо́мку и мла̑ди, аљи̏ну и кошу̏љу. Јасеново [1]


Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жито. 1988, 208 стр, стр. 116, 118.
  3. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 4.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 12, 424.
  5. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  6. Збирка речи Радована Вртипрашког.
  7. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54.
  8. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 144.

Напомене