Пређи на садржај

тица

тица

Српски

тица (српски, lat. tica)

Именица

тица, ж

Категорије: зоол.


Облици:

  1. ти̏це [1]

Значења:

  1. Птица којој је рит природно станиште. [1]

Примери:

  1. И̏ма у ри́ту не̏ка ти̏ца, е́ја се зо̀ве. [2] [3] [4] Ковиљ Черевић Госпођинци Нови Сад Итебеј Меленци Фаркаждин Избиште Сефкерин Јасеново [1]
  2. Су̑нце кад си̑не, а ти̏це пе̏вају. Добринци [1]
  3. А до̏к не̑ма ри̏бе, не̑ма ни ба̑рски ти̑ца. [4] Ковиљ [1]
  4. О Бо̀жићу ко̀д на̄с пра̏вимо ве̏лики ко̀ла̄ч, па ка̑жемо — ки̏ћени ко̀ла̄ч. То̏ на̀правимо ти̏це, бо̀жију ру̑ку, ружѝцу, бу̏ре и кла̑с. Бата [1]


Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 357.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 105, 156.
  4. 4,0 4,1 Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене