живот

живот

Српски

живот (српски, ћир. живот)

Падеж Једнина Множина
Номинатив живот животи
Генитив живота живота
Датив животу животима
Акузатив живот животе
Вокатив животе животи
Инструментал животом животима
Локатив животу животима


Именица

живот, м

Слогови: жи-вот,  мн. жи-во-ти


Значења:

[1] Биолошко битисање, стање живих бића од рођења до смрти. [1]
[1.1.] У санскрту наилазимо на именицу средњег рода जीवन [2] (чита се) ђивана, једно од значења је истоветно као и у српском језику.
[2] Могућност живљења. [1]
[3] Начин, стил живљења (везан за одређене услове, прилике). [1]
[4] За појачавање исказа при уверавању, заклињању. [1]
[5] Тестиси. [1]
[6] Полни орган у мужјака животиње. [1]

Порекло:

[1.1.] од праславенског *живъ, реч је изведена од речи жив

Примери:

[1.1.] Жìвот пчȇла је крáтак. [4] [5] [6] [7] Меленци, Сремска Митровица, Пачир, Госпођинци, Бегеч, Банатско Аранђелово, Ново Милошево, Итебеј [1]
[2.1.] Бìло [ј]е тéшка живòта. [8] Итебеј [1]
[2.2.] Врло тежак живот. Ново Милошево[1]
[3.1.] Ȏн је ȍсигуро њèгов жìвот, дȁо је капìтāл за жìвот. Јаша Томић [1]
[3.2.] Кòји нȇће, тȃј нек се стȁра с њèговим живòтēм. [9] Дероње [1]
[3.3.] Кад је дòшло ослобођéње четрдèсет чèтврте ȕ јесен, пȍчео је дрȕги жìвот. Арадац, Сремска Митровица, Ново Милошево [1]
[3.4.] Двȃ јȕтра код салáша, ледìне вȅлīке, па бȁгрени пòсађени око ледìне, бíло је жìвота на сàлāшу. Ченеј [1]
[3.5.] Кад вȍлеш да ȉмаш, мȏраш и да рȃниш, мȏраш да се стȁраш за жìвот, да глéдиш да се марвíнче извèде нà пūт, да му дȃш пȍмоћ да мòже да жíви. [10] Зрењанин [1]
[3.6.] Ударио ме с ногом у живот. Црвена Црква [1]
[4.1.] Тȍ је мȍј мȗж за живòта свȅ срéдио. Сремска Каменица [1]
[4.2.] Ко дàнас се тȍга сȅћам, живòтā ми. Бешка [1]
[6.1.] Бìкача, од гòвеђег живòта, кȗрца, оплетèно у трȋ стрȕке. Мартонош [1]

Изрази:

[1.1.] загорчāвати / загòрчати ˜ [1]
[1.1.] Рàстати се ("умрети"; "Да се рàстане живòта"). Ново Милошево [1]
[1.1.] Бити уживòту ("постојати"; "Нȁш тȃј сàлāш јȍш је у живòту, прȍдāли смо га и ìспред нȃс кòмшија и њèгов синóвац, ȏн јèдīно ù том крȁју"). Ченеј [1]

Асоцијације:

[1.1.] бит, битисање, битисати

Изведене речи:

[1.1.] живљење, животарење, живахност, живост
живети, животарити, живахан
лична имена: Живана, Живојин, Живота



Преводи

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Санскрт: [[1]]
  3. 3,0 3,1 Ћосић, Павле; ет ал. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Корнет. ИСБН 978-86-86673-09-1.  (ЦОБИСС)
  4. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 146, 163.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СЛХХВ, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 98, 128.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХВ, 1994, 419 стр, стр. 51.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХВИИИ, 1997, 586 стр, стр. 145.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХВ, 1994, 419 стр, стр. 54.
  9. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СЛХХВ, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 235.
  10. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХВИИ, 1981, 107—306, стр. 148.

Сродни чланци са Википедије:

[1] живот