zaova

zaova

Српски

zaova (српски, ћир. заова)

Падеж Једнина Множина
Номинатив zaova zaove
Генитив zaove zaova
Датив zaovi zaovama
Акузатив zaovu zaove
Вокатив zaovo zaove
Инструментал zaovom zaovama
Локатив zaovi zaovama


Именица

zaova, ж

Облици:

[1.1.] zȁova, zȃova [1]
[1.2.] -o, -a [1]

Слогови: za-o-va,  мн. za-o-ve


Значења:

[1.] muževljeva sestra. [1]
[1.1.] U sanskrtu nailazimo na reč वश [2] (čita se) vaš, jedno od značenja je istovetno kao i u srpskom jeziku. Sama reč je metateza srpske reči ili obrnuto.

Примери:

[1.1.] Zaova je đuvegijina sestra, rođena ili od strica, od ujaka ili od tetke. [1]
[1.2.] U četvrtak pred venčanje idu mladoženjin otac, stric, tetke (uopšte stariji) i sestra — zapravo zaova, po ruho. Zaova prilikom donošenja ruha (pošto se ide kolima) sedi na jastucima i treba da je vesela. [3] [1]
[1.3.] Imam četir zaove. Дероње [1]
[1.4.] Zȁova mi kázala: „A nȁš brȁt lȇp, a tȉ nísi tàko lépa”. [4] [5] [6] [7] [8] Томашевац, Сусек, Свилош, Беркасово, Визић, Бачинци, Черевић, Сремска Каменица, Бешка, Лаћарак, Сремска Митровица, Пачир, Суботица, Силбаш, Равно Село, Турија, Мол, Госпођинци, Ђурђево, Бегеч, Нови Сад, Ђала, Банатско Аранђелово, Нови Кнежевац, Мокрин, Падеј, Српска Црња, Ново Милошево, Башаид, Нови Бечеј, Кумане, Меленци, Елемир, Јаша Томић, Фаркаждин, Избиште, Деска, Батања, Помаз [1]
[1.5.] Sȕtra će da mi dȏđe zȃova da prȁvimo nȅke koláče. [9] [10] Ченеј, Јасеново, Иванда [1]
[1.6.] Ȏn i tȃj zȁovin mȗž kȍpali vìnograd. Визић [1]
[1.7.] Bìlo nas čètir jétrove, čètir brȁta, svȅkar, zȁova, zȁovina ćérka. Елемир, Сомбор [1]
[1.8.] Ȉmam dvȅ zȁave i dvȁ zȅta. Вршац [1]
[1.9.] Bílo nas je dȅsetoro ù kuću dok se mòje zȃve nísu pȍudale. Јаша Томић [1]
[1.10.] Ȍvo mojoj zȃvi, ȍvo mojoj mȁmi — i tȁko namȇnemo i poljȗbimo sve i tȁko svȁkim namȇnemo i dámo im. Вршац [1]
[1.11.] Ȍna mȍže da povedȅ i njȇnog brȁta i snȁju ili zȃvu i zȅta, pȕna kȍla, pȕne tȁrnice. [11] Избиште, Српска Црња, Меленци, Неузина, Бока, Шурјан, Фаркаждин, Јасеново, Црвена Црква [1]


Асоцијације:

[1.1.] rodbina

Изведене речи:

[1.1.] zaovin, zȁovin [1]
[1.2.] zȃvin [1]



Преводи

Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Sanskrt: [[1]]
  3. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 92.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 210, 273.
  5. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 72.
  6. ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  7. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 56.
  8. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 45.
  9. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 273.
  10. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  11. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 272, 273.

Сродни чланци са Википедије:

[1] zaova
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=zaova&oldid=696308”