vòleti

vòleti

vòleti (српски, ћир. во̀лети)[уреди]

Облици:

  1. voleti, volem [1]
  2. volȅti, vȍlem [1]

Примери:

  1. Tȍ celìvānje, tȍ ljúbljenje — tȍ nè volem. Жабаљ [1]
  2. Strášno je vòlo da pȉje. [2] Српска Црња [1]
  3. Vȍle da pȉje. [3] [4] Црепаја Лаћарак Голубинци Обзир Мартонош Ченеј Српска Црња Итебеј Арадац Бока [1]
  4. Sàmo što sȁd ȍmladina nè vole tàko da rȃdi, vȉše vȍledu da žívu gòspocki. Томашевац [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.83.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.67,85.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр.49,81,83,85.

Напомене[уреди]