supa

supa

supa (српски, ћир. супа)[уреди]

Именица[уреди]

supa, ж

Значења:

  1. Tečno jelo od iskuvanog mesa, sa začinima. [1]
  2. Supa bez mesa. [1]
  3. Supa s pilećim mesom, povrćem i taranom ili flekicama. [1]
  4. Supa s rezancima i flekicama. [1]
  5. Tanki rezanci koji se stavljaju u takvo jelo. [1]

Примери:

  1. Kad dȏđem, jȃ zàkuvam sȕpu i tàko rȗčamo. Бачинци [1]
  2. Procédio je sȕpu, zàkuvo je sȕpu, pòstavio i čȅka snàju da dȏđe. Жабаљ [1]
  3. Kȕvamo pasúlja i sȕpu ot paradájzle i rȉbe. [2] [3] [4] [5] [6] [7] Вршац Кленак Лаћарак Лединци Сремска Каменица Буђановци Бешка Шимановци Стари Сланкамен Суботица Мартонош Сомбор Кула Нови Сад Ново Милошево Итебеј Житиште Елемир Јаша Томић Фаркаждин Павлиш Избиште Јасеново Деска [1]
  4. Tȗ je bíla i sȕpa i pečénje. Арадац [1]
  5. „Falš-supa” se sprema od zeleni (seckane na kolutiće), seckanog krompira i peršunovog lišća sa dodatkom trganaca. Za ovu supu čuje se ponegde i drugi naziv: jalova supa, jer je bez mesa. [8] [1]
  6. Skȕvaćemo rȁtārsku sȕpu i ìspeći krompíra. Нови Сад Черевић [1]
  7. Svečani ručak podrazumevao je odgovarajući jelonik koji se sastojao iz obavezne „sremačke supe” sa rezancima i flekicama, sosa s mesom, zeleni i barenim krompirom iz supe. [8] [1]
  8. Ne séku kav sȕpu neg òbično kav kȍcke. [6] Фаркаждин Вршац [1]


Изрази:

  1. od matore kokoške je najboljasupa ("u zrelim godinama žena je najprivlačnija"). Јасеново [1]
  2. pustitisupu ("staviti rezance ili knedle u supu, zakuvati"; "Gòtov mi rúčak, samo čȅkam da dȏđu svȉ s rádnje, pa da pȗstim sȕpu, jebo ako stòji, pȍsle će da se òlādi, pa da se ùbrūsi"). Јаша Томић [1]
  3. Lupati dupe za tanjirsupe ("bespotrebno se izlagati napornom putovanju"). Црвена Црква [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
  3. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр, стр. 231.
  4. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  5. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 237.
  6. 6,0 6,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 80. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 270, 452.
  8. 8,0 8,1 Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 33. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему.” је дефинисано више пута с различитим садржајем

Напомене[уреди]