sȍba

sȍba

sȍba (српски, ћир. со̏ба)[уреди]

Именица[уреди]

sȍba, ж

Значења:

  1. Jedna od prostorija za stanovanje. [1]
  2. Obično prednja soba u kojoj ne žive ukućani, u kojoj borave samo gosti. [1]
  3. Soba okrenuta prema ulici. [2] Панчево Сот Ченеј[1]
  4. Dobro osvetljena soba. Сомбор Вршац[1]
  5. Obično prednja soba u kojoj ne žive ukućani, u kojoj borave samo gosti. [1]
  6. Isto. [2] Делиблато[1]
  7. Isto. [1]
  8. Soba u roditeljskoj kući u kojoj ćerka živi do udaje. [1]
  9. Isto. [2] Мартинци Голубинци[1]
  10. Soba u kojoj najčešće borave svi ukućani zajedno. [1]
  11. Soba okrenuta prema dvorištu. [1]
  12. Obično prednja soba u kojoj ne žive ukućani, u kojoj borave samo gosti. [2] Сремска Рача Стари Сланкамен Панчево[1]
  13. Soba okrenuta prema dvorištu. [2] Сента[1]
  14. Prostorija u kojoj ne žive ukućani, u kojoj borave samo gosti. [1]
  15. Obično najmanja soba u kući. [3] Ченеј[1]
  16. Obično prednja soba u kojoj ne žive ukućani, u kojoj borave samo gosti. Стапар[1]
  17. Isto. [1]
  18. Soba okrenuta prema dvorištu. Вршац[1]
  19. Isto. [2] Делиблато[1]
  20. Obično prednja soba u kojoj ne žive ukućani, u kojoj borave samo gosti. [1]
  21. Soba okrenuta prema ulici. Вршац[1]
  22. Soba koja se nalazi do ulice. [1]
  23. Isto. [2] Ново Милошево Велико Средиште Јасеново[1]
  24. Izdvojena soba za goste. [1]
  25. Soba koja se nalazi do ulice. [2] Јаша Томић Добрица Маргита Вршац Долово[1]
  26. Soba okrenuta prema dvorištu. [2] Кајтасово Ковин[1]
  27. Soba za spavanje. [2] Нештин Јарак Сремска Каменица Бечмен Дрљан Бачко Градиште Бегеч Ченеј Госпођинци Каћ Сефкерин Кајтасово Уљма Омољица[1]
  28. Soba okrenuta prema ulici. [2] Кајтасово Ковин[1]
  29. Isto. [1]
  30. Obično prednja soba u kojoj ne žive ukućani, u kojoj borave samo gosti. [1]
  31. Isto. [1]
  32. Soba okrenuta prema dvorištu. [1]
  33. Isto. [2] Добрица Уљма Долово Делиблато[1]
  34. Isto. [1]
  35. Soba za dečiji boravak u kući gde ima više dece. Ново Милошево[1]
  36. Obično prednja soba u kojoj ne žive ukućani, u kojoj borave samo gosti. Суботица[1]
  37. Isto. [2] Јамена Свилош Сомбор Сивац Дрљан Товаришево[1]

Примери:

  1. Ȉmam tȕ sȍbu i kȗjnu — tȍ ìzdājem. Сремски Карловци [1]
  2. Ispèče se ù peći i sȍba se ùgrije i bȕde tȍpla. Товаришево [1]
  3. Mòjoj Snèžani, sȁd kad je trȅbala da se ùda, jȁ sam za garnitúru za sȍbu i za précoblje svȅ ìštikovala, čȁk i posteljìnu sam joj štȉkovala. [4] [5] [6] Велики Гај Сремска Митровица Буђановци Јаково Суботица Мартонош Бачко Петрово Село Бечеј Нови Сад Ђала Српски Крстур Мокрин Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Кумане Меленци Елемир Зрењанин Бока Томашевац Фаркаждин Иланџа Чента Вршац Избиште Крушчица Деска [1]
  4. Dvȇ sòbe sà ulice prȁvīdu. [2] [3] Бегеч Јамена Сремска Рача Моровић Вашица Кукујевци Мартинци Сот Ердевик Нештин Свилош Лединци Буковац Чортановци Стари Сланкамен Шатринци Сурдук Стари Бановци Шуљам Врдник Вогањ Јарак Хртковци Платичево Голубинци Прхово Угриновци Обреж Бечмен Бољевци Мартонош Сента Пачир Сомбор Стапар Сивац Бајша Кула Дрљан Мол Лалић Србобран Бачко Градиште Дероње Бођани Товаришево Деспотово Бачка Паланка Руменка Ченеј Госпођинци Ђурђево Каћ Ковиљ Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Српска Црња Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Меленци Житиште Итебеј Јаша Томић Арадац Ботош Конак Перлез Сакуле Добрица Маргита Сефкерин Црепаја Алибунар Уљма Вршац Велико Средиште Панчево Долово Делиблато Кајтасово Омољица Ковин Врачев Гај Ченеј [1]
  5. Svadba se održava u „blagdašnjoj" ili „novoj" sobi. [7] [1]
  6. Kàdgod su zváli vèlika sȍba sȍbu stàjaću. [2] [3] Врдник Лединци Српска Црња Арадац Сакуле Панчево Ченеј [1]
  7. Jer prednja je soba „gornja", „stajaća", „nameštena" i „gostinska", sva je „ekstrajnica", i ona je s prozorima na sokak, i s ikonom sveca u pročelju međ tim prozorima. Стапар [1]
  8. Prednja soba sa ulične strane bila je neka vrsta gostinske sobe i u njoj se, po pravilu, nije stanovalo. Кула Платичево Сомбор Стапар Бачки Брестовац Јасеново [1]
  9. Dȏđe úja nà slavu, spávaće u gòstinskoj sȍbi. Нови Сад [1]
  10. Ȉdi, ȕzmi tȁmo iz gòstīnske sòbe. [2] Србобран Ердевик Нештин Шуљам Јарак Хртковци Платичево Чортановци Бечмен Мартонош Сомбор Дрљан Бачко Градиште Дероње Госпођинци Руменка Нови Сад Каћ Нови Бечеј Велико Средиште Црепаја Кајтасово Омољица Ковин [1]
  11. Kad je trebalo da izađe na viđenje sa devojkom umesto da se nađe u „devojačkoj sobi" (obično je to zadnja soba do ulice), on izađe u hodnik, sedne na ogradu i otpočne klatiti nogama. [7] Ново Милошево Нови Бечеј Кумане Меленци [1]
  12. Dnevna soba, po pravilu najveća prostorija, prva je do ulice. Бачки Брестовац Кикинда [1]
  13. Prema ulici je „stajaća soba", a na suprotnoj strani je „soba iz guvna" ili „zadnja soba"  ; 2. rib ‘zadnji uži deo vrške’ (Sb) [ShLR]. [8] [2] Јарковац Вогањ Буковац Обреж Прхово Угриновци Бечмен Стари Сланкамен Мартонош Сента Дрљан Госпођинци Санад Мокрин Кикинда Јаша Томић Арадац [1]
  14. Sȍba i kȗjna i zȁdnja sȍba. Većìnōm su sà ulice — tȏ je prȅdnja sȍba, pa ȍnda dòlazi kȗjna, pa ȍnda dòlazi zȁdnja sȍba ìz dvorīšta. Мол [1]
  15. Nazivali su je [prednju sobu] „lepa soba” ili „soba radosti i žalosti”. Кула [1]
  16. Mȃla sȍba je do šòra  ; v. ‘soba koja služi za spavanje’. [2] Мартинци [1]
  17. Mȃla sȍba je u kòjōj se spȃva  ; g. ‘soba okrenuta prema dvorištu’ (Sot). [2] Панчево [1]
  18. Vȉše su tràpērije bíle krȁtke di se sèdi i di se tkȃ, a u nàmeštenoj sȍbi — kȁkvi su prózori — ako su vȅliki prózori, vȅće su i zȃvese. [2] Свилош [1]
  19. Svadba se održava u „blagdašnjoj” ili „novoj” sobi. Tu su poređani stolovi, stolice, klupe u obliku slova P. [7] [1]
  20. U prȅdnjoj sȍbi nȉko nè spāva. Бачинци [1]
  21. Iz kuhinje se ulazi u prednju sobu, sobu sa ulice, koja ima tri prozora, dva gledaju na ulicu a jedan u dvorište ili u sobicu, dvorišnu sobu, koja ima jedan ili dva prozora ( — Jm Er Ma Le Ja H Bu Ša Ob Čo Go StS Blj SB Sd; Su Mt P Snt S M Si Dr St Kl Sb La BG De Dp Ču Bđ G To Čj Žb K Ru BP Bg; Đ BA Sn Mo Ki NM SC Bš It Me Ž JT A Pe Mg Sa VS Vš VG) [TKPV; LŠ; EIS 95b ‘prednji, veći zakošak na vrški, bubnju’ [ShLR]. [9] Србобран [1]
  22. Sàmo bìla prȅdnja sȍba, òva kȗjna i strȁžnja, i špȁjs. Бешка [1]
  23. Ìmali su sȅperatnu sȍbu za gȍste. [2] Вашица [1]
  24. Za spavȃću [sobu] dvȁ jastȕka i dúšek, dvȁ prostiráča, dȏjne čaršȁve. Вршац [1]
  25. Mȉ sȁd dr̀žimo u srȅdnjoj sȍbi, u òvom vèlikom balónu. Бешка [1]
  26. U gostinskoj ili „stajaćoj" sobi je na stolu ispod ikone takav ćilim ( — St; Jr) [EGJ 89; PČ IDŽ 5; RSB]. [10] [1]
  27. Kàdgod su zváli vèlika sȍba sȍbu stàjaću. [2] Врдник [1]
  28. Bílo je krèveti sàmo u stàjaću sȍbu. [4] Итебеј Вогањ Голубинци Бечмен Сента Госпођинци Нови Кнежевац Ново Милошево Јаша Томић Сефкерин Црепаја Омољица [1]
  29. Za sve to vreme đuvegija je u „stražnjoj" sobi i, spreman, čeka da ga kum pozove k sebi. [7] [1]
  30. U strȁžnjoj sȍbi smo žívili. [2] [11] [12] Бешка Черевић Јарак Хртковци Платичево Лединци Шатринци Чортановци Голубинци Бољевци Сурдук Суботица Пачир Сивац Стапар Србобран Турија Лалић Бачко Градиште Чуруг Дероње Деспотово Госпођинци Бођани Ченеј Жабаљ Товаришево Каћ Руменка Бачка Паланка Нови Сад Ђала Банатско Аранђелово Санад Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Итебеј Меленци Житиште Перлез Сакуле [1]


Синоними:

  1. odaja [1]


Изрази:

  1. Usobu dima ko u komina Јасеново [1]
  2. Biti nasobu ("biti u javnoj kući, kupleraju"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 1,66 1,67 1,68 1,69 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 2,10 2,11 2,12 2,13 2,14 2,15 2,16 2,17 2,18 2,19 2,20 2,21 2,22 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  4. ↑ 4,0 4,1 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 122, 123, 127, 129, 135, 157. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 235.
  6. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55.
  7. ↑ 7,0 7,1 7,2 7,3 Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 53. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Миле Попов, Свадба у северном Банату.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  8. ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 89.
  9. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 83.
  10. ↑ Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 78.
  11. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  12. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 24.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=sȍba&oldid=369980”