osúšiti

osúšiti

osúšiti (српски, ћир. осу́шити)[уреди]

Глагол[уреди]

osúšiti, {{{вид}}} непрел.

Категорије: прен.


Облици:

  1. osušiti [1]

Значења:

  1. Postati suv; sasušiti se. [1]
  2. Mnogo izmršaviti, omršaviti. [1]

Примери:

  1. Sȁ[d] će òna [zemlja] da òsūši. [2] [3] Пачир Нови Сад Башаид Меленци Арадац Иланџа Баранда [1]
  2. Ȍndak je osȗšu. Вршац [1]
  3. Pȍsle ga mȁlo osȗšimo i izbodémo i poso... mȅtemo ga u stáklo, u flȁšu, nȁlimo, i tȁko podlȋvamo. [2] Избиште Јаша Томић Бока [1]
  4. A žȉto smo kȍsili kòsōm, pa kȕpiš i rukovèdāš, pa mȅteš, pa vȇžeš snȍp, pa ȍnda dȅneš u devèticu, pa ȍnda stòji mȁlo, òsūši se slȁma i tȏ, ȍndak ùbāce snȏplje ù kola pa nȍsiš kȕći il nà njivu di ćeš vŕšiti. Товаришево [1]
  5. Ȍnda tàko prȁvimo kao lȍpte, pa mȅtemo ù taj kȍšār, pa se tȏ sȗši. Pa kad se òsūši, ȍnda tȏ u jèdnu čȉstu džáklicu. [2] [4] Арадац Сремска Митровица Бачка Паланка Кумане Меленци Јаша Томић Перлез [1]
  6. To je zdrȁvo, kȑto dȑvo, a kad se òsūši — nȇćeš ùdariti klȉn u njèga za žívu glȃvu. Мартонош [1]
  7. Nȅkoliko dána lèži da se òsūši stáblo, zašto lȋšće se bȑzo osȗši, ali stáblo mȁlo spòrīje se sȗši, zòto mȏra vȉše dána da stóji (radi stàbleta, jelbo ako bi se hȍman vézalo, mož da se pòkvāri tolùzina). [5] Јаша Томић [1]
  8. Kad se osȗši, ȍna se obȋva, kúrdelj se zválo. Избиште [1]
  9. Osušila se, sirota, od te brige. Јасеново [1]


Изрази:

  1. Dabogda ti se rukaosušila! ("kletva (obično upućena kradljivcu)"). Јасеново [1]
  2. za šta se uvati to seosuši ("doživljavati neuspeh, načiniti štetu u svakom poduhvatu"). [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 58, 99, 128, 393. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 234.
  4. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164.

Напомене[уреди]