odlaziti

odlaziti

odlaziti (српски, ћир. одлазити)[уреди]

Глагол[уреди]

odlaziti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -im [1]
  2. òdlaziti Нови Бечеј [2] [1]
  3. odlȁziti [1]

Значења:

  1. Ići u posetu, posećivati koga. [1]
  2. Napustiti neko mesto, udaljiti se; poći, krenuti, zaputiti se. [3] Крашово[1]
  3. Doći (kome), posetiti koga; stići, prispeti. [1]
  4. Odati se, posvetiti se nečemu. [1]
  5. Povući se (o vodostaju). [1]
  6. Utrošiti se, potrošiti se. [1]

Примери:

  1. Ona je pȕno kod Ljílje odlȁzila. Павлиш [1]
  2. Moj otac pusti keru, a ja otignem pa je vežem, da može momak da žviždi. [4] Ченеј [1]
  3. Ȍnda òni ȍdu òpēt. Бечеј [1]
  4. Ȏn òde. Ђала [1]
  5. Baba Kéka zalúdila i ȍdu tȁmo. Бачинци [1]
  6. Kad ȍćemo da ga ùvātimo, ȏn kòrākne, pa ȍde — àmišan! [2] [5] [6] [7] [8] Кумане Турија Српски Крстур Нови Кнежевац Санад Мокрин Падеј Кикинда Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Елемир Зрењанин Арадац Бока Томашевац Фаркаждин Чента Сефкерин Деска Сенпетер [1]
  7. Ȍdedu òni ȍdma. Визић [1]
  8. Zà sūnca òtīdneš. [2] [5] Итебеј Кикинда Ново Милошево Српска Црња Меленци Житиште Јаша Томић Шурјан Зрењанин Бока Неузина Томашевац Фаркаждин Чента Сефкерин Ченеј [1]
  9. Òtidne ù Pānčevu. [2] [5] Сефкерин Итебеј Житиште Томашевац Чента [1]
  10. Eto zȁšto òtac i mȁti brȉnu gdȅ déte otȋdne. [2] [5] [8] Зрењанин Итебеј Житиште Јаша Томић Шурјан Зрењанин Бока Неузина Конак Иланџа Баранда Сефкерин Борча Ченеј [1]
  11. Sȁd ko ìzuči škȏle, òtīđe u Pȅštu, tȃj se vȉše nijèdan vrátio nȁtrāg nìje. Ловра [1]
  12. Òtigne dȁlje. [2] [5] Ченеј Итебеј [1]
  13. Òtine ȕ polje. [5] Српска Црња [1]
  14. P[a] òtine i ùzājmi. [2] [5] Зрењанин Итебеј Иланџа [1]
  15. Jedvȁ je òčo. [2] Перлез [1]
  16. Nȅko je òčo za Nèmačku. Војка [1]
  17. Òni su òšli tȕ nȏć. Обзир [1]
  18. Òtišo u sèlo i nȁtrag se vrátio. [2] [5] [6] [7] [8] [9] Помаз Бачинци Визић Лаћарак Черевић Сремска Каменица Шимановци Сомбор Бачко Петрово Село Стапар Бечеј Турија Дероње Равно Село Госпођинци Силбаш Вилово Нови Сад Бегеч Ђала Нови Кнежевац Санад Кикинда Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Кумане Зрењанин Арадац Бока Фаркаждин Чента Црепаја Калаз Чип Деска [1]
  19. Trȅbalī ste kògod òtīći s njíme dò njē, pa joj objásniti. Мартонош [1]
  20. Ako je màtica òstala góre, na dȑvetu, ȍnda ćedu pčȅle koje su skȉnūte u kȍtaricu, òpēt otíći góre kod mȁtice, táko da i pčȅlār mȏra pȍnovo skídati. [8] Меленци [1]
  21. Kad je vréme za póso, za rádnju, jȁ mu sprȅmim tórbu, otȉdne na rádnju. Избиште [1]
  22. Òni dȏđedu i otȉdnedu. Томашевац [1]
  23. Pa otȉdnem pa preglȅdam móju mȁticu. [1]
  24. Kȁko smo večȅrali, otȉdnem kȕći. [1]
  25. Otȉdnem kod drȕgoga, níje kȕći. [1]
  26. Otȉdne provodȃdž. Банатска Паланка [1]
  27. I otȉdemo. Избиште [1]
  28. Otȉnemo tȁmo. Павлиш [1]
  29. Óna obúkla kapȗt i otȉšla kȕći. Вршац [1]
  30. Kad su dóšli da se dogovȍru, ȍnda su otȉšli tȁmo, dočȅka i mȍmak tȁmo. Јасеново [1]
  31. Kad otȉdnu tȁmona, kad ȗđedu tȁmona, prȋmu svȅkra i rȗčadu. Јасеново [1]
  32. Kad bi òčo ȏn, pa mu kȃže: „Vȁma, Veselínov, nè treba svèdodžba". Ђала Бешка [1]
  33. Jȁ sam òšo na zànāt, i izùčio sam tȁj zànāt. Бачинци [1]
  34. Brȁt mi pòkōjni òčo za šùstera. [1]
  35. Òčlī su na zanáte, izùčili. Бегеч [1]
  36. Ȕjāk mi jèdan òčo u Segèdīn za bèrbera, drȕgi je u Kànjižu bȉo u dòmu, za kȕvāra ùčio. Мартонош [1]
  37. Kad je vòda òšla, mȍšte mȉs štȁ je tȕ bí lo: ljȉga i mȗlja. Сремска Каменица [1]
  38. Kȏ je ìšo nà škole, tȃj je tròšio òcov kapìtāl, i kad je úrastijo i dòšo do zvánja njègovoga, kapìtāl je òtišo nà školu. [8] Јаша Томић [1]


Синоними:

  1. ići [1]
  2. umirati [1]


Изрази:

  1. otići Bogu na istinu ("isto"). Ђурђево Нови Сад Ново Милошево [1]
  2. otići na noge ("tražiti pristanak za prosidbu od mladinih roditelja"). Ново Милошево [1]
  3. Kako došlo tako iočlo ("kako je stečeno, tako je izgubljeno"). [1]
  4. otići Bogu na ispoved ("umreti"; "Očo Bogu na ispoved"). [1]
  5. sȑce mu ("prestraviti se"). Томашевац [1]
  6. otići u beli svet ("krenuti, poći neznano kud, u nepoznato, daleko"; "Otišo je u beli svet"). Црвена Црква Ченеј [1]
  7. Kudode krava tamo i tele ("kada se žena ponovo uda, dete iz prvog braka vodi sa sobom"). [1]
  8. očo veliki, a mali gospodari [1]
  9. otići u krpe ("otići na spavanje"). [1]
  10. Hale ga znale di jeotišo ("niko ne zna"). Јасеново [1]
  11. šaljotići za švȁpskim kȍlima ("odgovor detetu na pitanje gde mu je majka"; "Òtišla"). Ново Милошево [1]
  12. na puf došlo — na pufotišlo ("na pufotišlo"). Црвена Црква [1]
  13. òde mȃst u prȍpāst ("nešto je bespovratno izgubljeno, propalo"). Ново Милошево [1]
  14. otići u trantaliju ("nestati, izgubiti se u nepoznatom pravcu"; "Otišao u trantaliju"). Сомбор [1]
  15. otići na doboš ("izložiti nešto javnoj prodaji, dati u bescenje (obično zbog duga)"; "Očo na doboš"). [1]
  16. šaljotići u dupe na vašar ("kaže se detetu u šali"; "Da ideš ti u dupe na vašar"). Црвена Црква Ковиљ [1]
  17. òtišla mȃst u tàrtānj ("nešto je bespovratno izgubljeno, propalo"). Каћ [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 1,51 1,52 1,53 1,54 1,55 1,56 1,57 1,58 1,59 1,60 1,61 1,62 1,63 1,64 1,65 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 2,8 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 296. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 63.
  4. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  5. ↑ 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 5,5 5,6 5,7 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 212. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  6. ↑ 6,0 6,1 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 18. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. ↑ 7,0 7,1 Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  8. ↑ 8,0 8,1 8,2 8,3 8,4 Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 133. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  9. ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 143.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=odlaziti&oldid=406158”