letnji

letnji

letnji (српски, ћир. летњи)[уреди]

Облици:

  1. -a, -e [1]

Значења:

  1. Koji se odnosi na leto, koji se dešava u leto ili traje tokom leta. [1]
  2. Kuhinja u kojoj se kuva preko leta. [2] Јамена Моровић Вашица Хртковци Мокрин[1]
  3. Voda koja nadolazi u leto. [3] Ковиљ[1]
  4. Manja, jednokrilna vrata kroz koja se ulazi u dvorište. [1]
  5. Kuhinja u kojoj se kuva preko leta. [1]
  6. Mala kuća, nasuprot glavne, koja nema prozora prema ulici. [2] Вршац[1]
  7. Med nastao u leto. [4] Кула Змајево Српски Крстур[1]
  8. Zemljani put kroz atar kojim se može ići samo kad je suvo. Каћ Избиште[1]
  9. Pravoslavni crkveni praznik posvećen Sv. Nikoli, koji se slavi 22. maja (9. maja po starom kalendaru). [5][1]

Примери:

  1. Tȗ se skúpljali òni onàko u lȅtnje vȅčeri i mȁlo muškárci svíradu tamburíce, níje bílo armònike. Кула [1]
  2. U lȅtnje vréme òni se krȉju po kukùruzu, a i zȋmnje dȍbo bílo je njȋ i u sèlo — da nàbavu hránu. [6] [7] [8] Меленци Нови Сад Ђурђево Шајкаш Банатско Аранђелово Српска Црња Башаид Итебеј Бока Фаркаждин Чента [1]
  3. Vráta lȅtnja i zȋmska, kad zàveje snȇg, ȍnda kroz zȋmska vráta. [2] Кула [1]
  4. Ȉma tȃ tàko lȅtnja kȗjna, sȉrīdu tȗ sȉr  ; ‘mala kuća, nasuprot glavne, koja nema prozora prema ulici’ (Su Mg Vš Ab Pč) [TKPV]. [9] [2] Бегеч Сремска Рача Ердевик Сот Черевић Лединци Врдник Чортановци Шуљам Вогањ Јарак Голубинци Платичево Прхово Бечмен Суботица Мартонош Сента Пачир Сомбор Стапар Сивац Кула Дероње Товаришево Ченеј Госпођинци Каћ Санад Мокрин Кикинда Ново Милошево Нови Бечеј Меленци Арадац Сакуле Црепаја Конак Добрица Маргита Алибунар Вршац Долово Делиблато Кајтасово Врачев Гај Омољица Ковин [1]
  5. Sȅjali smo lȅtnju salàtu. [10] Зрењанин [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. s lȅtnjo Итебеј Чента [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  4. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  5. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 142.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 55, 104, 136, 145.
  7. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 33.
  8. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 141.
  9. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 20.
  10. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 151.

Напомене[уреди]