kožuv

kožuv

kožuv (српски, ћир. кожув)[уреди]

Именица[уреди]

kožuv, м

Категорије: ћурч.ћурч.ћурч.


Облици:

  1. kožuv, -úna [1]

Значења:

  1. Vrsta kožnog kaputa, bunde sa krznom, kragnom i šarama od kožnih traka na prednjem delu. [1]
  2. Vrsta bogato ukrašenog kožuha sa naglašenim strukom. [2][1]
  3. Vrsta dugačkog, manje ukrašenog kožuha. [1]
  4. Vrsta bogato ukrašenog kožuha sa naglašenim strukom. [1]
  5. Isto. [1]
  6. Vrsta dugačkog, manje ukrašenog kožuha. [1]
  7. Vrsta kožuha jednostavnog kroja. [1]

Примери:

  1. Zimsku mušku nošnju sačinjavalo je [...] kožuh (u starijem obliku i „kožuv”). [3] [1]
  2. Svaki pastir je imao i svoju „kabanicu” i „kožuh” („kožu”). [4] [1]
  3. U donjoj kujni, zemljanoga poda, tek delimično prekrivenog asurom rogozarom, ormarina je s reklijama, keceljama, pršnjacima i kožuvima. Стапар [1]
  4. Kožu se zvala duga bunda koja se skoro vukla po zemlji. Pravila se od ovčije kože sa krznom koje je bilo do tela. Kožu je takođe imao duge rukave. I kožu i ducin bili su lepo išarani, a pravili su ih majstori zvani ćurčije. [5] [1]
  5. Kòžuv je mȁlo tȅži, ȏn je vȅći. Ȏn je s rukávima. A ȉma i prȕsluk s rukávima, ȉma bez rukáva, a kòžuv ȏn je kȃo kàpūt. Kòžuv ȉma rukáve i ogr̀li cu (Kv — L R Vr Ma Pvl Bđc; M Zm Tu G Ču Žb Đu K Bg; SK Sn Mo Ki NM Bš NB It E Z Bk JT T F Č Sf Il. [6] [7] [8] [9] [10] [1]
  6. Obúci kòžuv, nȁpolju je vȅtar, da te ne pròdūva. Бачинци [1]
  7. Sȁd nȍsi se kòžui tȋ i tȏ. Добринци [1]
  8. Ćùrčije su ovi kòžue što šȉju. Дероње [1]
  9. Brez kóžuva nísam smȅo zȋmi da sȅdnem na kȍla. Јаша Томић [1]
  10. U kóžuve dȕgačke su ìšli ù crkvu (F — SK NM NB Nz Bk Š J. [8] [11] [1]
  11. Pȇt-šȇs lȅbōva i cìpovku (mȃli lȅbac, tȏ se zòve cipȏvka) i dvȇ lèpinje (zȁviju se u čàršav, mȅtedu se dìgodeka u àljine — jàstuk jel kàkvi kóžu, da òdmekne (Z). [1]
  12. Bíle čakšȉre, pa čȉzme, pa kóžu. Вршац [1]
  13. Već u Krašovu sam imao prilike da razgledam lepe primerke očuvane kitnjaste nošnje [...] (bȅla i „sȑpska” objȁla, kȍžuk). [12] Крашово Ловра [1]
  14. Stȍjali ljȗdi, klȏmpe zȋmske, òne kožúne. [6] Војка Буђановци Чортановци [1]
  15. Kožuh je bio skup haljetak i mogli su da ga imaju samo muškarci iz imućnih kuća, „gazde”. Јарковац [1]
  16. Na ro či to su bo ga to ukra ša va ni ko žu si mla đih že na. De voj ke ko žu he ni su no si le — SM; JT Č; Kšv) [ŠN 7; EGJ 95; K II 72; PČ II 113, 115, 120; PČ VIII 147, 148; RSB; ZPR; ČLČ 185]. [13] [1]
  17. Mesto „haljine” mogao je da se nosi „kožuh”, koji je mnogo duži. [1]
  18. Za izrazito hladnih dana nošena je [..] i odeća od krzna, „kožuh”, „opaklija”, „bunda”, „bundaš” ili „du cin”. [1]
  19. Kožusi Srba bili su mrkožuti, sa crnim šarama, po kojima su se razlikovali od rumunskih. [14] [1]
  20. Čauš ide napred sa stegom, a stari svat za njim krijući pod kužuvom (kožuhom) jedan opleten kolač. [15] Крашово [1]
  21. Dok je „kožun ćurkov” malo ukrašavan, samo percima, dotle je „kožuh sa peševi” bio jako „cifran”. [2] [1]
  22. Sva ostala sela u Sremu znala su i nosila „kožuh sa peševi”, koji je bio jako „cifran”, kako muški tako i ženski. Kožuh je naglašen u struku i u leđa od struka ubačeno je dva i više klina, tako da se od struka spušta u na bo ri ma. [2] [1]
  23. Naj sta ri ji ko žu si u Sre mu bi li su: ko žuh „ćur kov” i ko žuh sa „pe še vi ma”. [2] [1]
  24. Kožuh ćurkov dugačak je kožni aljetak 120—140 sm, smeđe boje, ravno krojen. Pravi se od pet ovčijih koža, i to: jedna se upotrebljava za leđa, dve za prednje talove, jedna za rukave, a jedna se sekla za parčad koja se upotrebljavaju za ubacivanje ukladica u leđima, oko vrata itd. Kožuh se zakopčavao sa četiri male i jednom velikom petljom ispod vrata. [2] [1]
  25. Sela Ašanja, Kupinovo, Petrovčić, prema pričanju starih ljudi, nosili su kožu he ko ji su se raz li ko va li od osta lih okol nih se la po svo joj jed no stav no sti u kro ju i na či nu ukra ša va nja. Ovi ko žusi zva ni su „ukla dič ki”. [2] [1]


Изрази:

  1. Baškakožu a baška rukavi ("svako na svoju stranu"). Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 Милица Бошковић, Ћурчиски занат у Срему. — Рад, 6, 1957, 95—120, стр. 108.
  3. ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 7.
  4. ↑ Рада Јованчић, Типови и начин грађења колиба у селима јужног Срема. — Рад, 1, 1952, 189—191, стр. 190.
  5. ↑ Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 65.
  6. ↑ 6,0 6,1 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 324. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Берислав М. Николић, Сремски говор.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 129, 180, 339, 343.
  8. ↑ 8,0 8,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 38, 395. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  9. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15, 100, 128, 144.
  10. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  11. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 153.
  12. ↑ Јован Живојновић, Кроз јужни Банат (путничке белешке и размишљања). — ЛМС, 255, 1909, 37—64, стр. 63.
  13. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 151.
  14. ↑ Мирјана Малуцков, Ношња Панчева и околине, Нови Сад (Матица српска), 1995, 101 стр, стр. 13.
  15. ↑ Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 63.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=kožuv&oldid=358877”