jel

jel

jel (српски, ћир. јел)[уреди]

Везник[уреди]

jel, взн.

Значења:

  1. Kad je u pitanju izbor između dve ili više mogućnosti. [1]
  2. Kad se ostvaruje nekad jedna nekad druga mogućnost. [1]
  3. Kad se ističe da je svejedno koja se mogućnost ostvaruje. [1]
  4. Kad različite reči imaju isto značenje. [1]
  5. Kad je drugi način iskazivanja tačniji, precizniji. [1]

Примери:

  1. Mȍj déda kad je bȉo mlȃd, ȍnda su ìmali vòlove jel kònje. Ђала [2]
  2. Idémo jel pèške, jel sas kȍli je bílo prȇ. [3] [4] [5] Помаз Суботица Мартонош Сивац Госпођинци Нови Сад Банатско Аранђелово Јаша Томић Бока Иланџа Јасеново [1]
  3. Огрѐбла жѐна ел ма̏чка. [4] Госпођинци [1]
  4. Какво јаје оћеш, црвено јал зелено?. [6] Сенпетер [1]
  5. Neko je razbio, jal ti, jal on. Јасеново [1]
  6. На но̀гама чи̏зме јели обо̑јке. Вршац [1]
  7. Dȍđe tȅtka jeli strȋna jeli ȗjna, i mȃjka dȍđe. [3] [7] Јасеново Пачир Сомбор Сивац Стапар Турија Госпођинци Томашевац Фаркаждин Избиште [1]
  8. И̏ма јѐда̄н који [је] би̏о де̏журан, дево̀јчица јел де̏чко. Бешка [1]
  9. Kad òni dȏđu kȕći, ȍnda se sàmo òperu i rúčaju jel vèčeraju. Бегеч [1]
  10. Mòja mȁma je vȉše [u] četvŕtak [kuvala] sȕpu jel pàprikāš živìnski. [8] [9] Нови Сад Бачко Градиште Ново Милошево [1]
  11. Пѐкло се у ре́рни це́ло пи̏ле јели ћу̑рка. Стари Сланкамен [1]
  12. Све̏ тре̏бало отпри́лике — ше̏с лопа́та шо́дер ба́цити јел се̏дам, јѐдну цѝмента. Ловра [1]
  13. То̏ су би́ле јел спи̏рине јел по̀мије. [4] Стари Сланкамен Госпођинци [1]
  14. Tȍ je trȅbalo dȅset metèri žȉta jel brȁšna pròdati. Сремска Каменица [1]
  15. Дво̏је дѐце јели дво̏је тево́ца. [10] Госпођинци [1]
  16. Њѐгово је до буна́ра јел до ка̀пије. Шимановци [1]


Синоними:

  1. jelti [1]


Везник[уреди]

jel, взн.

Значења:

  1. Zato što, zbog toga što. [2]
  2. U protivnom, inače. [2]

Примери:

  1. Mȏraš kȗmu ugáđati, jel kȗm je kȗm, níje dùgme. Жабаљ [2]
  2. Kod nȃs je jȃko pȍtrebno za vladȉku jel mȉ ȉmamo óde préstolnicu, dvȏr. [11] [3] [4] [12] Вршац Сот Суботица Сивац Стапар Бачко Градиште Дероње Силбаш Госпођинци Бегеч Нови Сад Ђала Итебеј Зрењанин Иланџа Ченеј [1]
  3. Ћу́ти — јели ћеш сра́дати. [1]
  4. Bòji se — jeli ćedu ga túći. [4] Госпођинци [1]
  5. До̀бро да ми ѝзбућкаш, јел ако ни́је ѝзбућкано ка̏ко ва̀ља, не̑ да нас фа̑лиду мло̏го. Јаша Томић [2]
  6. До́ђи ел ће би̏ти гу̑жве. Суботица [2]


Синоними:

  1. počim, jerbo [1]
  2. jerbo [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 361.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 213
  5. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 423.
  6. ↑ Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).
  7. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 213, 214.
  8. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126.
  9. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 214.
  10. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 213.
  11. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 149.
  12. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 429.

Напомене[уреди]

Суфикс[уреди]

jela, jelb, jelv, jelg, jeld, jelđ, jele, jelž, jelz, jeli, jelj, jelk, jell, jellj, jelm, jeln, jelnj, jelo, jelp, jelr, jels, jelt, jelć, jelu, jelf, jelh, jelc, jelč, jeldž, jelš

Префикс[уреди]

ajel, bjel, vjel, gjel, djel, đjel, ejel, žjel, zjel, ijel, jjel, kjel, ljel, ljjel, mjel, njel, njjel, ojel, pjel, rjel, sjel, tjel, ćjel, ujel, fjel, hjel, cjel, čjel, džjel, šjel
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=jel&oldid=452725”