dukat
dukat
dukat (српски, ћир. дукат)[уреди]
Именица[уреди]
dukat, м
Облици:
Примери:
- Jȁ sam dȍbila dvánajst dȕkāta. [2] [3] [4] [5] Сомбор Бачинци Обзир Дероње Госпођинци Шајкаш Бегеч Ново Милошево Нови Бечеј Зрењанин Томашевац Сефкерин Деска [1]
- Dèvōjke nòsile dùkate. Шимановци [1]# Рани̏ји го̏дина до̏биш по два̏ дука́та. Избиште [1]
Изрази:
- Žut/žutiti se kodukat. — Ȍn bȕd žȗt ko dùkat ("Ȍn bȕd žȗt ko dùkat"). Избиште Црвена Црква [1]
- Padaju dukati ("kaže se ako za Đurđevdan pada kiša"; "Ako na Đurđevdan pada kiša, seljani veruju da će biti plodna godina i obično kažu: „Padaju sa neba dukati”"). Бачка Паланка [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 126, 154, 172.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 63, 100.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 26, 114.
- ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 71.