dȅvēr

dȅvēr

Српски

dȅvēr (српски, ћир. де̏ве̄р)

Падеж Једнина Множина
Номинатив dever deveri
Генитив devera devera
Датив deveru deverima
Акузатив devera devere
Вокатив deveru deveri
Инструментал deverom deverima
Локатив deveru deverima


Облици:

  1. dȅver, dȅvēr [1]

Значења:

Мужев брат

Порекло:

U sanskrtu nailazimo na reč देवृ [2] (čita se) devr istovetnog značenja kao i u srpskom


Примери:

  1. Pȍsle čòvekove smȑti, ònā se ȕdāla za dȅvēra. [3] [4] [5] Бачинци Свилош Краљевци Суботица Мартонош Пачир Србобран Турија Равно Село Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђала Банатско Аранђелово Санад Ново Милошево Меленци Арадац Орловат [1]


Референце

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Sanskrt: [[1]]
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.03.
  4. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV,964,01—413, стр. 337.
  5. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ,6,980, 59—92, стр. 65.

Напомене