dȅka
dȅka
dȅka (српски, ћир. де̏ка)[уреди]
Именица[уреди]
dȅka, ж
Значења:
- Pokrivač, ćebe. [1]
Примери:
- I svȅ tȇ mòje stvȃri i cȅo krȅvet iznèsū i pòpāle (krȅvet i pȅrnu i dȅke) da se kompànija ne òtruje od mène — „trahȏn jáki” sam ìmō. [2] Лаћарак Кукујевци Свилош Сремска Митровица Вогањ Мол Нови Сад Бегеч [1]# Про̏до ту̑ ру̀таву де̏клу. [3] [4] Мокрин [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.81.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV,994, 419 стр, стр.30.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII,997, 586 стр, стр. 352, 360, 365.