مَرِحَ

Деца се забављају у луна парку.

Глаголски вид
свршени	несвршени
مَرِحَ	يَمْرَحُ

Корен: م ر ح*

Изговор:

DIN: mariḥa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. бити јако весео
2. бити раздраган
3. бити живахан
4. радовати се
5. веселити се
6. забављати се

Примери:

...

Синоними:

• فَرِحَ - (об)радовати се, веселити се

Супротне речи:

• حَزِنَ - бити тужан

Изреке и пословице:

...

Асоцијације:

• سَعادَةٌ - срећа
• إِبْتِسَامٌ - осмех
• فَرَحٌ - радост, срећа, весеље

Изведене речи:

• مَرِحٌ - весео, расположен, раздраган, живахан
• مِرّيحٌ - весео, расположен, раздраган, живахан
• مِمْراحٌ - ведар, веселе нарави, живахан
• مِراحٌ - весеље, радост, ведрина, расположење, раздраганост, живахност
• مَرَحٌ - веселост, охолост
• مَرَحانٌ - веселост, раздраганост,живахност

Сродни чланци са Википедије:

مَرِحَ

Преводи

Енглески: [1] have fun ☞en Италијански: [1] divertirsi ☞it Немачки: [1] Spaß haben ☞de Шпански: [1] divertirse ☞es Француски: [1] s'amuser ☞fr Фински: [1] huvitella ☞fi Грчки: [1] διασκεδάζω ☞el

Руски: [1] наслажда́ться ☞ru Португалски: [1] divertir-se ☞pt Македонски: Српски: [1] забављати се ☞sr Мађарски: Бугарски: Кинески: [1] 玩得開心 ☞zh

Конјугација глагола مَرِحَ (mariḥa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						مَارِحٌ‎ (māriḥun) (māriḥun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَمْرُوحٌ‎ (mamrūḥun) (mamrūḥun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	مَرِحْتُ‎ (mariḥtu) (mariḥtu)	مَرِحْتَ‎ (mariḥta) (mariḥta)	مَرِحَ (mariḥa)		مَرِحْتُمَا‎ (mariḥtumā) (mariḥtumā)	مَرِحَا‎ (mariḥā) (mariḥā)		مَرِحْنَا‎ (mariḥnā) (mariḥnā)	مَرِحْتُمْ‎ (mariḥtum) (mariḥtum)	مَرِحُوا‎ (mariḥū) (mariḥū)
	f		مَرِحْتِ‎ (mariḥti) (mariḥti)	مَرِحَتْ‎ (mariḥat) (mariḥat)			مَرِحَتَا‎ (mariḥatā) (mariḥatā)			مَرِحْتُنَّ‎ (mariḥtunna) (mariḥtunna)	مَرِحْنَ‎ (mariḥna) (mariḥna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَمْرَحُ‎ (ʾamraḥu) (ʾamraḥu)	تَمْرَحُ‎ (tamraḥu) (tamraḥu)	يَمْرَحُ‎ (yamraḥu) (yamraḥu)		تَمْرَحَانِ‎ (tamraḥāni) (tamraḥāni)	يَمْرَحَانِ‎ (yamraḥāni) (yamraḥāni)		نَمْرَحُ‎ (namraḥu) (namraḥu)	تَمْرَحُونَ‎ (tamraḥūna) (tamraḥūna)	يَمْرَحُونَ‎ (yamraḥūna) (yamraḥūna)
	f		تَمْرَحِينَ‎ (tamraḥīna) (tamraḥīna)	تَمْرَحُ‎ (tamraḥu) (tamraḥu)			تَمْرَحَانِ‎ (tamraḥāni) (tamraḥāni)			تَمْرَحْنَ‎ (tamraḥna) (tamraḥna)	يَمْرَحْنَ‎ (yamraḥna) (yamraḥna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَمْرَحَ‎ (ʾamraḥa) (ʾamraḥa)	تَمْرَحَ‎ (tamraḥa) (tamraḥa)	يَمْرَحَ‎ (yamraḥa) (yamraḥa)		تَمْرَحَا‎ (tamraḥā) (tamraḥā)	يَمْرَحَا‎ (yamraḥā) (yamraḥā)		نَمْرَحَ‎ (namraḥa) (namraḥa)	تَمْرَحُوا‎ (tamraḥū) (tamraḥū)	يَمْرَحُوا‎ (yamraḥū) (yamraḥū)
	f		تَمْرَحِي‎ (tamraḥī) (tamraḥī)	تَمْرَحَ‎ (tamraḥa) (tamraḥa)			تَمْرَحَا‎ (tamraḥā) (tamraḥā)			تَمْرَحْنَ‎ (tamraḥna) (tamraḥna)	يَمْرَحْنَ‎ (yamraḥna) (yamraḥna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَمْرَحْ‎ (ʾamraḥ) (ʾamraḥ)	تَمْرَحْ‎ (tamraḥ) (tamraḥ)	يَمْرَحْ‎ (yamraḥ) (yamraḥ)		تَمْرَحَا‎ (tamraḥā) (tamraḥā)	يَمْرَحَا‎ (yamraḥā) (yamraḥā)		نَمْرَحْ‎ (namraḥ) (namraḥ)	تَمْرَحُوا‎ (tamraḥū) (tamraḥū)	يَمْرَحُوا‎ (yamraḥū) (yamraḥū)
	f		تَمْرَحِي‎ (tamraḥī) (tamraḥī)	تَمْرَحْ‎ (tamraḥ) (tamraḥ)			تَمْرَحَا‎ (tamraḥā) (tamraḥā)			تَمْرَحْنَ‎ (tamraḥna) (tamraḥna)	يَمْرَحْنَ‎ (yamraḥna) (yamraḥna)
императив الأمر	m		اِمْرَحْ‎ (imraḥ) (imraḥ)			اِمْرَحَا‎ (imraḥā) (imraḥā)				اِمْرَحُوا‎ (imraḥū) (imraḥū)
	f		اِمْرَحِي‎ (imraḥī) (imraḥī)							اِمْرَحْنَ‎ (imraḥna) (imraḥna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	مُرِحْتُ‎ (muriḥtu) (muriḥtu)	مُرِحْتَ‎ (muriḥta) (muriḥta)	مُرِحَ (muriḥa)		مُرِحْتُمَا‎ (muriḥtumā) (muriḥtumā)	مُرِحَا‎ (muriḥā) (muriḥā)		مُرِحْنَا‎ (muriḥnā) (muriḥnā)	مُرِحْتُمْ‎ (muriḥtum) (muriḥtum)	مُرِحُوا‎ (muriḥū) (muriḥū)
	f		مُرِحْتِ‎ (muriḥti) (muriḥti)	مُرِحَتْ‎ (muriḥat) (muriḥat)			مُرِحَتَا‎ (muriḥatā) (muriḥatā)			مُرِحْتُنَّ‎ (muriḥtunna) (muriḥtunna)	مُرِحْنَ‎ (muriḥna) (muriḥna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُمْرَحُ‎ (ʾumraḥu) (ʾumraḥu)	تُمْرَحُ‎ (tumraḥu) (tumraḥu)	يُمْرَحُ‎ (yumraḥu) (yumraḥu)		تُمْرَحَانِ‎ (tumraḥāni) (tumraḥāni)	يُمْرَحَانِ‎ (yumraḥāni) (yumraḥāni)		نُمْرَحُ‎ (numraḥu) (numraḥu)	تُمْرَحُونَ‎ (tumraḥūna) (tumraḥūna)	يُمْرَحُونَ‎ (yumraḥūna) (yumraḥūna)
	f		تُمْرَحِينَ‎ (tumraḥīna) (tumraḥīna)	تُمْرَحُ‎ (tumraḥu) (tumraḥu)			تُمْرَحَانِ‎ (tumraḥāni) (tumraḥāni)			تُمْرَحْنَ‎ (tumraḥna) (tumraḥna)	يُمْرَحْنَ‎ (yumraḥna) (yumraḥna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُمْرَحَ‎ (ʾumraḥa) (ʾumraḥa)	تُمْرَحَ‎ (tumraḥa) (tumraḥa)	يُمْرَحَ‎ (yumraḥa) (yumraḥa)		تُمْرَحَا‎ (tumraḥā) (tumraḥā)	يُمْرَحَا‎ (yumraḥā) (yumraḥā)		نُمْرَحَ‎ (numraḥa) (numraḥa)	تُمْرَحُوا‎ (tumraḥū) (tumraḥū)	يُمْرَحُوا‎ (yumraḥū) (yumraḥū)
	f		تُمْرَحِي‎ (tumraḥī) (tumraḥī)	تُمْرَحَ‎ (tumraḥa) (tumraḥa)			تُمْرَحَا‎ (tumraḥā) (tumraḥā)			تُمْرَحْنَ‎ (tumraḥna) (tumraḥna)	يُمْرَحْنَ‎ (yumraḥna) (yumraḥna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُمْرَحْ‎ (ʾumraḥ) (ʾumraḥ)	تُمْرَحْ‎ (tumraḥ) (tumraḥ)	يُمْرَحْ‎ (yumraḥ) (yumraḥ)		تُمْرَحَا‎ (tumraḥā) (tumraḥā)	يُمْرَحَا‎ (yumraḥā) (yumraḥā)		نُمْرَحْ‎ (numraḥ) (numraḥ)	تُمْرَحُوا‎ (tumraḥū) (tumraḥū)	يُمْرَحُوا‎ (yumraḥū) (yumraḥū)
	f		تُمْرَحِي‎ (tumraḥī) (tumraḥī)	تُمْرَحْ‎ (tumraḥ) (tumraḥ)			تُمْرَحَا‎ (tumraḥā) (tumraḥā)			تُمْرَحْنَ‎ (tumraḥna) (tumraḥna)	يُمْرَحْنَ‎ (yumraḥna) (yumraḥna)