كَسَرَ

Разбијено стакло на аутомобилу.

Корен: ك س ر*

Изговор:

DIN: kasara  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. пребити
2. сломити
3. разбити
4. поразити
5. потући
6. победити
7. провалити
8. прекршити
9. поништити
10. прекорачити
11. окрњити
12. прекинути
13. упропастити

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
сломити	يَكْسِرُ	كَسَرَ	1.
изломити	يُكَسِّرُ	كَسَّرَ	2.
ценкати се	يُكَاسِرُ	كَاسَرَ	3.
/	/	/	4.
сломити се	يَتَكَسَّرُ	تَكَسَّرَ	5.
/	/	/	6.
бити сломљен	يَنْكَسِرُ	إِنْكَسَرَ	7.
сломити, разбити	يَكْتَسِرُ	إِكْتَسَرَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Примери:

.كَسَرَ أحْمَد الزُجاجَ ليَقْتَعَ الوَريدَ بِه

Ахмед је разбио стакло не би ли исекао вену њиме.

Синоними:

• دَمَرَ - разорити
• حارَبَ - рушити

Супротне речи:

• لَصَقَ - залепити
• ثَبَتَ - учврстити

Изреке и пословице:

.إذا تُريدُ الجَوْهَرَ إكْسِر القَشْرَ

Ако желиш језгро сломи љуску.

Асоцијације:

• كَأسٌ - чаша
• قَلْبٌ - срце
• زُجاجٌ - стакло

Изведене речи:

• كَسْرٌ - ломљење
• كَسْرٌ - разломак
• كِسْرَةٌ - одломак
• گَسيرٌ - сломљен
• مَكْسورٌ - сломљен

Сродни чланци са Википедије:

كَسَرَ

Преводи

Енглески: [1] break ☞en Италијански: [1] rompere ☞it Немачки: [1] brechen ☞de Шпански: [1] romper ☞es Француски: [1] casser ☞fr Фински: [1] murtaa ☞fi Грчки: [1] σπάζω ☞el

Руски: [1] разбивать ☞ru Португалски: [1] quebrar ☞pt Македонски: [1] крши ☞mk Српски: [1] ломити ☞sr Мађарски: [1] tör ☞hu Бугарски: [1] чупя ☞bg Кинески: [1] 打破 ☞zh

Конјугација глагола كَسَرَ (kasara) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						كَاسِرٌ (kāsirun) (kāsirun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَكْسُورٌ (maksūrun) (maksūrun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	كَسَرْتُ (kasartu) (kasartu)	كَسَرْتَ (kasarta) (kasarta)	كَسَرَ (kasara)		كَسَرْتُمَا (kasartumā) (kasartumā)	كَسَرَا (kasarā) (kasarā)		كَسَرْنَا (kasarnā) (kasarnā)	كَسَرْتُمْ (kasartum) (kasartum)	كَسَرُوا (kasarū) (kasarū)
	f		كَسَرْتِ (kasarti) (kasarti)	كَسَرَتْ (kasarat) (kasarat)			كَسَرَتَا (kasaratā) (kasaratā)			كَسَرْتُنَّ (kasartunna) (kasartunna)	كَسَرْنَ (kasarna) (kasarna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَكْسِرُ (ʾaksiru) (ʾaksiru)	تَكْسِرُ (taksiru) (taksiru)	يَكْسِرُ (yaksiru) (yaksiru)		تَكْسِرَانِ (taksirāni) (taksirāni)	يَكْسِرَانِ (yaksirāni) (yaksirāni)		نَكْسِرُ (naksiru) (naksiru)	تَكْسِرُونَ (taksirūna) (taksirūna)	يَكْسِرُونَ (yaksirūna) (yaksirūna)
	f		تَكْسِرِينَ (taksirīna) (taksirīna)	تَكْسِرُ (taksiru) (taksiru)			تَكْسِرَانِ (taksirāni) (taksirāni)			تَكْسِرْنَ (taksirna) (taksirna)	يَكْسِرْنَ (yaksirna) (yaksirna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَكْسِرَ (ʾaksira) (ʾaksira)	تَكْسِرَ (taksira) (taksira)	يَكْسِرَ (yaksira) (yaksira)		تَكْسِرَا (taksirā) (taksirā)	يَكْسِرَا (yaksirā) (yaksirā)		نَكْسِرَ (naksira) (naksira)	تَكْسِرُوا (taksirū) (taksirū)	يَكْسِرُوا (yaksirū) (yaksirū)
	f		تَكْسِرِي (taksirī) (taksirī)	تَكْسِرَ (taksira) (taksira)			تَكْسِرَا (taksirā) (taksirā)			تَكْسِرْنَ (taksirna) (taksirna)	يَكْسِرْنَ (yaksirna) (yaksirna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَكْسِرْ (ʾaksir) (ʾaksir)	تَكْسِرْ (taksir) (taksir)	يَكْسِرْ (yaksir) (yaksir)		تَكْسِرَا (taksirā) (taksirā)	يَكْسِرَا (yaksirā) (yaksirā)		نَكْسِرْ (naksir) (naksir)	تَكْسِرُوا (taksirū) (taksirū)	يَكْسِرُوا (yaksirū) (yaksirū)
	f		تَكْسِرِي (taksirī) (taksirī)	تَكْسِرْ (taksir) (taksir)			تَكْسِرَا (taksirā) (taksirā)			تَكْسِرْنَ (taksirna) (taksirna)	يَكْسِرْنَ (yaksirna) (yaksirna)
императив الأمر	m		اِكْسِرْ (iksir) (iksir)			اِكْسِرَا (iksirā) (iksirā)				اِكْسِرُوا (iksirū) (iksirū)
	f		اِكْسِرِي (iksirī) (iksirī)							اِكْسِرْنَ (iksirna) (iksirna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	كُسِرْتُ (kusirtu) (kusirtu)	كُسِرْتَ (kusirta) (kusirta)	كُسِرَ (kusira)		كُسِرْتُمَا (kusirtumā) (kusirtumā)	كُسِرَا (kusirā) (kusirā)		كُسِرْنَا (kusirnā) (kusirnā)	كُسِرْتُمْ (kusirtum) (kusirtum)	كُسِرُوا (kusirū) (kusirū)
	f		كُسِرْتِ (kusirti) (kusirti)	كُسِرَتْ (kusirat) (kusirat)			كُسِرَتَا (kusiratā) (kusiratā)			كُسِرْتُنَّ (kusirtunna) (kusirtunna)	كُسِرْنَ (kusirna) (kusirna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُكْسَرُ (ʾuksaru) (ʾuksaru)	تُكْسَرُ (tuksaru) (tuksaru)	يُكْسَرُ (yuksaru) (yuksaru)		تُكْسَرَانِ (tuksarāni) (tuksarāni)	يُكْسَرَانِ (yuksarāni) (yuksarāni)		نُكْسَرُ (nuksaru) (nuksaru)	تُكْسَرُونَ (tuksarūna) (tuksarūna)	يُكْسَرُونَ (yuksarūna) (yuksarūna)
	f		تُكْسَرِينَ (tuksarīna) (tuksarīna)	تُكْسَرُ (tuksaru) (tuksaru)			تُكْسَرَانِ (tuksarāni) (tuksarāni)			تُكْسَرْنَ (tuksarna) (tuksarna)	يُكْسَرْنَ (yuksarna) (yuksarna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُكْسَرَ (ʾuksara) (ʾuksara)	تُكْسَرَ (tuksara) (tuksara)	يُكْسَرَ (yuksara) (yuksara)		تُكْسَرَا (tuksarā) (tuksarā)	يُكْسَرَا (yuksarā) (yuksarā)		نُكْسَرَ (nuksara) (nuksara)	تُكْسَرُوا (tuksarū) (tuksarū)	يُكْسَرُوا (yuksarū) (yuksarū)
	f		تُكْسَرِي (tuksarī) (tuksarī)	تُكْسَرَ (tuksara) (tuksara)			تُكْسَرَا (tuksarā) (tuksarā)			تُكْسَرْنَ (tuksarna) (tuksarna)	يُكْسَرْنَ (yuksarna) (yuksarna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُكْسَرْ (ʾuksar) (ʾuksar)	تُكْسَرْ (tuksar) (tuksar)	يُكْسَرْ (yuksar) (yuksar)		تُكْسَرَا (tuksarā) (tuksarā)	يُكْسَرَا (yuksarā) (yuksarā)		نُكْسَرْ (nuksar) (nuksar)	تُكْسَرُوا (tuksarū) (tuksarū)	يُكْسَرُوا (yuksarū) (yuksarū)
	f		تُكْسَرِي (tuksarī) (tuksarī)	تُكْسَرْ (tuksar) (tuksar)			تُكْسَرَا (tuksarā) (tuksarā)			تُكْسَرْنَ (tuksarna) (tuksarna)	يُكْسَرْنَ (yuksarna) (yuksarna)