صُعِفَ

Пас се отреса после купања.

Корен: ص ع ف*

Изговор:

DIN: ṣuʿifa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. дрхтати
2. трести се

Примери:

.صُعِفَ الكَلْبُ بَعْدَ مَا سَبِحَ

Пас се протресао после купања.

Синоними:

• هَزَّ - протрести, завибрирати
• ذَبْذَبَ - вибрирати

Супротне речи:

• هَدَأَ - смирити се

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
дрхтати, трести се	يَصْعَفُ	صُعِفَ	1.
/	/	/	2.
/	/	/	3.
дозрети (жито)	يُصْعِفُ	أَصْعَفَ	4.
/	/	/	5.
/	/	/	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Изреке и пословице:

.بِطَرِيقَةٍ لَطِيفَةٍ، يُمْكِنُكَ أَنْ تُصْعِفَ العَالَمَ

На нежан начин, могуће је протрести свет. Махатма Ганди

Асоцијације:

• حَرَارَةٌ - грозница

Изведене речи:

• صَعَفٌ - вино
• صَعْفٌ ج صِعَافٌ - медовина
• صَعْفَانٌ - к.радо пије медовину (вино)
• صَعْفَةٌ - дрхтавица, грозница

Сродни чланци са Википедије:

صُعِفَ

Преводи

Енглески: [1] shake ☞en Италијански: [1] agitare ☞it Немачки: [1] ryste ☞de Шпански: [1] sacudir ☞es Француски: [1] secouer ☞fr Фински: [1] ravistaa ☞fi Грчки: [1] κούνημα ☞el

Руски: [1] трясти ☞ru Португалски: [1] tremer ☞pt Македонски: [1] се тресат ☞mk Српски: [1] трести ☞sr Мађарски: [1] ráz ☞hu Бугарски: [1] разклащам ☞bg Кинески: [1] 摇 ☞zh

Конјугација глагола صَعِفَ (ṣaʿifa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						صَاعِفٌ‎ (ṣāʿifun) (ṣāʿifun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَصْعُوفٌ‎ (maṣʿūfun) (maṣʿūfun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	صَعِفْتُ‎ (ṣaʿiftu) (ṣaʿiftu)	صَعِفْتَ‎ (ṣaʿifta) (ṣaʿifta)	صَعِفَ (ṣaʿifa)		صَعِفْتُمَا‎ (ṣaʿiftumā) (ṣaʿiftumā)	صَعِفَا‎ (ṣaʿifā) (ṣaʿifā)		صَعِفْنَا‎ (ṣaʿifnā) (ṣaʿifnā)	صَعِفْتُمْ‎ (ṣaʿiftum) (ṣaʿiftum)	صَعِفُوا‎ (ṣaʿifū) (ṣaʿifū)
	f		صَعِفْتِ‎ (ṣaʿifti) (ṣaʿifti)	صَعِفَتْ‎ (ṣaʿifat) (ṣaʿifat)			صَعِفَتَا‎ (ṣaʿifatā) (ṣaʿifatā)			صَعِفْتُنَّ‎ (ṣaʿiftunna) (ṣaʿiftunna)	صَعِفْنَ‎ (ṣaʿifna) (ṣaʿifna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَصْعَفُ‎ (ʾaṣʿafu) (ʾaṣʿafu)	تَصْعَفُ‎ (taṣʿafu) (taṣʿafu)	يَصْعَفُ‎ (yaṣʿafu) (yaṣʿafu)		تَصْعَفَانِ‎ (taṣʿafāni) (taṣʿafāni)	يَصْعَفَانِ‎ (yaṣʿafāni) (yaṣʿafāni)		نَصْعَفُ‎ (naṣʿafu) (naṣʿafu)	تَصْعَفُونَ‎ (taṣʿafūna) (taṣʿafūna)	يَصْعَفُونَ‎ (yaṣʿafūna) (yaṣʿafūna)
	f		تَصْعَفِينَ‎ (taṣʿafīna) (taṣʿafīna)	تَصْعَفُ‎ (taṣʿafu) (taṣʿafu)			تَصْعَفَانِ‎ (taṣʿafāni) (taṣʿafāni)			تَصْعَفْنَ‎ (taṣʿafna) (taṣʿafna)	يَصْعَفْنَ‎ (yaṣʿafna) (yaṣʿafna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَصْعَفَ‎ (ʾaṣʿafa) (ʾaṣʿafa)	تَصْعَفَ‎ (taṣʿafa) (taṣʿafa)	يَصْعَفَ‎ (yaṣʿafa) (yaṣʿafa)		تَصْعَفَا‎ (taṣʿafā) (taṣʿafā)	يَصْعَفَا‎ (yaṣʿafā) (yaṣʿafā)		نَصْعَفَ‎ (naṣʿafa) (naṣʿafa)	تَصْعَفُوا‎ (taṣʿafū) (taṣʿafū)	يَصْعَفُوا‎ (yaṣʿafū) (yaṣʿafū)
	f		تَصْعَفِي‎ (taṣʿafī) (taṣʿafī)	تَصْعَفَ‎ (taṣʿafa) (taṣʿafa)			تَصْعَفَا‎ (taṣʿafā) (taṣʿafā)			تَصْعَفْنَ‎ (taṣʿafna) (taṣʿafna)	يَصْعَفْنَ‎ (yaṣʿafna) (yaṣʿafna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَصْعَفْ‎ (ʾaṣʿaf) (ʾaṣʿaf)	تَصْعَفْ‎ (taṣʿaf) (taṣʿaf)	يَصْعَفْ‎ (yaṣʿaf) (yaṣʿaf)		تَصْعَفَا‎ (taṣʿafā) (taṣʿafā)	يَصْعَفَا‎ (yaṣʿafā) (yaṣʿafā)		نَصْعَفْ‎ (naṣʿaf) (naṣʿaf)	تَصْعَفُوا‎ (taṣʿafū) (taṣʿafū)	يَصْعَفُوا‎ (yaṣʿafū) (yaṣʿafū)
	f		تَصْعَفِي‎ (taṣʿafī) (taṣʿafī)	تَصْعَفْ‎ (taṣʿaf) (taṣʿaf)			تَصْعَفَا‎ (taṣʿafā) (taṣʿafā)			تَصْعَفْنَ‎ (taṣʿafna) (taṣʿafna)	يَصْعَفْنَ‎ (yaṣʿafna) (yaṣʿafna)
императив الأمر	m		اِصْعَفْ‎ (iṣʿaf) (iṣʿaf)			اِصْعَفَا‎ (iṣʿafā) (iṣʿafā)				اِصْعَفُوا‎ (iṣʿafū) (iṣʿafū)
	f		اِصْعَفِي‎ (iṣʿafī) (iṣʿafī)							اِصْعَفْنَ‎ (iṣʿafna) (iṣʿafna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	صُعِفْتُ‎ (ṣuʿiftu) (ṣuʿiftu)	صُعِفْتَ‎ (ṣuʿifta) (ṣuʿifta)	صُعِفَ (ṣuʿifa)		صُعِفْتُمَا‎ (ṣuʿiftumā) (ṣuʿiftumā)	صُعِفَا‎ (ṣuʿifā) (ṣuʿifā)		صُعِفْنَا‎ (ṣuʿifnā) (ṣuʿifnā)	صُعِفْتُمْ‎ (ṣuʿiftum) (ṣuʿiftum)	صُعِفُوا‎ (ṣuʿifū) (ṣuʿifū)
	f		صُعِفْتِ‎ (ṣuʿifti) (ṣuʿifti)	صُعِفَتْ‎ (ṣuʿifat) (ṣuʿifat)			صُعِفَتَا‎ (ṣuʿifatā) (ṣuʿifatā)			صُعِفْتُنَّ‎ (ṣuʿiftunna) (ṣuʿiftunna)	صُعِفْنَ‎ (ṣuʿifna) (ṣuʿifna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُصْعَفُ‎ (ʾuṣʿafu) (ʾuṣʿafu)	تُصْعَفُ‎ (tuṣʿafu) (tuṣʿafu)	يُصْعَفُ‎ (yuṣʿafu) (yuṣʿafu)		تُصْعَفَانِ‎ (tuṣʿafāni) (tuṣʿafāni)	يُصْعَفَانِ‎ (yuṣʿafāni) (yuṣʿafāni)		نُصْعَفُ‎ (nuṣʿafu) (nuṣʿafu)	تُصْعَفُونَ‎ (tuṣʿafūna) (tuṣʿafūna)	يُصْعَفُونَ‎ (yuṣʿafūna) (yuṣʿafūna)
	f		تُصْعَفِينَ‎ (tuṣʿafīna) (tuṣʿafīna)	تُصْعَفُ‎ (tuṣʿafu) (tuṣʿafu)			تُصْعَفَانِ‎ (tuṣʿafāni) (tuṣʿafāni)			تُصْعَفْنَ‎ (tuṣʿafna) (tuṣʿafna)	يُصْعَفْنَ‎ (yuṣʿafna) (yuṣʿafna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُصْعَفَ‎ (ʾuṣʿafa) (ʾuṣʿafa)	تُصْعَفَ‎ (tuṣʿafa) (tuṣʿafa)	يُصْعَفَ‎ (yuṣʿafa) (yuṣʿafa)		تُصْعَفَا‎ (tuṣʿafā) (tuṣʿafā)	يُصْعَفَا‎ (yuṣʿafā) (yuṣʿafā)		نُصْعَفَ‎ (nuṣʿafa) (nuṣʿafa)	تُصْعَفُوا‎ (tuṣʿafū) (tuṣʿafū)	يُصْعَفُوا‎ (yuṣʿafū) (yuṣʿafū)
	f		تُصْعَفِي‎ (tuṣʿafī) (tuṣʿafī)	تُصْعَفَ‎ (tuṣʿafa) (tuṣʿafa)			تُصْعَفَا‎ (tuṣʿafā) (tuṣʿafā)			تُصْعَفْنَ‎ (tuṣʿafna) (tuṣʿafna)	يُصْعَفْنَ‎ (yuṣʿafna) (yuṣʿafna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُصْعَفْ‎ (ʾuṣʿaf) (ʾuṣʿaf)	تُصْعَفْ‎ (tuṣʿaf) (tuṣʿaf)	يُصْعَفْ‎ (yuṣʿaf) (yuṣʿaf)		تُصْعَفَا‎ (tuṣʿafā) (tuṣʿafā)	يُصْعَفَا‎ (yuṣʿafā) (yuṣʿafā)		نُصْعَفْ‎ (nuṣʿaf) (nuṣʿaf)	تُصْعَفُوا‎ (tuṣʿafū) (tuṣʿafū)	يُصْعَفُوا‎ (yuṣʿafū) (yuṣʿafū)
	f		تُصْعَفِي‎ (tuṣʿafī) (tuṣʿafī)	تُصْعَفْ‎ (tuṣʿaf) (tuṣʿaf)			تُصْعَفَا‎ (tuṣʿafā) (tuṣʿafā)			تُصْعَفْنَ‎ (tuṣʿafna) (tuṣʿafna)	يُصْعَفْنَ‎ (yuṣʿafna) (yuṣʿafna)