شَرِبَ

Девојчица пије млеко.

Корен: ش ر ب*

Изговор:

DIN: šariba  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. (по)пити
2. апсорбовати
3. пушити (дуван)

Примери:

.يَشْرَبُ البريطانْيونَ شايًا مَعَ حَليبٍ

Енглези пију чај са млеком.

Синоними:

• سَكَرَ - попити (алкохолно пиће)

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
пити	يَشْرَبُ	شَرِبَ	1.
дати да се напије	يَشَرِّبُ	شَرَّبَ	2.
пити у друштву с	يُشَارِبُ	شَارَبَ	3.
бити жедан	يُشْرِبُ	أَشْرَبَ	4.
упити	يَتَشّرَّبُ	تَشَرَّبَ	5.
заједно сви пити из	يَتَشَارَبُ	تَشَارَبَ	6.
/	/	/	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
упити се	يَسْتَشْرِبُ	إِسْتَشْرَبَ	10.

Супротне речи:

• عَطَشَ - ожеднети

Изреке и пословице:

.يَشْرَبُ الناسُ الخَمْرَ وَ الحَيَواناتُ الأُخْرَى تَشْرَبُ الماءَ

„Вино пију људи, а остале животиње пију воду.” - латинска пословице

Асоцијације:

• عَصيرٌ - сок
• كوبٌ - чаша
• سَكْرانٌ - пијан

Изведене речи:

• شَرّيبٌ - који много пије, пијаница
• شَرّابٌ - који много пије, пијаница
• مَشْرَبٌ - пиће, вода, појило, корито, базен, бунар
• مَشْرَبَةٌ - појило, корито, базен, бунар
• مَشْرُبَةٌ - појило, корито, базен, бунар
• مَشْروبٌ - попијен, питак, пиће, напитак
• مَشْروبٌ كُحولِيٌّ - алкохолно пиће
• مَشْروبٌ مُرَطِّبٌ - безалкохолно (освежавајуће) пиће
• شَرابيٌّ - пехар (краљев), трговац вином
• شُرْبٌ - пијење, пиће, вода, упијање
• شِرْبٌ - пијење, пиће
• شَرْباتٌ - шербе, сируп
• شَرابٌ - пиће, вино, воћни сок, сируп, шербе
• شَرْبَةٌ - пиће, шербе, гутљај, доза
• شَرَبَةٌ - напијање, жеђ, жега
• شُرْبَةٌ - пиће, шербе, гутљај, доза
• شَرْبانٌ - припит
• شَروبٌ - питак, који много пије, пијанац
• شَريبٌ - питак, који много пије
• تَشَرُّبٌ - упијање, усисавање, апсорпција
• شارِبٌ - који пије, упија

Сродни чланци са Википедије:

شَرِبَ

Преводи

Енглески: [1] drink ☞en Италијански: [1] bere ☞it Немачки: [1] trinken ☞de Шпански: [1] beber ☞es Француски: [1] boire ☞fr Фински: [1] juoda ☞fi Грчки: [1] πίνω ☞el

Руски: [1] пить ☞ru Португалски: [1] beber ☞pt Македонски: [1] пие ☞mk Српски: [1] пити ☞sr Мађарски: [1] iszik ☞hu Бугарски: [1] пия ☞bg Кинески: [1] 喝 ☞zh

Конјугација глагола شَرِبَ (šariba) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						شَارِبٌ (šāribun) (šāribun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَشْرُوبٌ (mašrūbun) (mašrūbun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	شَرِبْتُ (šaribtu) (šaribtu)	شَرِبْتَ (šaribta) (šaribta)	شَرِبَ (šariba)		شَرِبْتُمَا (šaribtumā) (šaribtumā)	شَرِبَا (šaribā) (šaribā)		شَرِبْنَا (šaribnā) (šaribnā)	شَرِبْتُمْ (šaribtum) (šaribtum)	شَرِبُوا (šaribū) (šaribū)
	f		شَرِبْتِ (šaribti) (šaribti)	شَرِبَتْ (šaribat) (šaribat)			شَرِبَتَا (šaribatā) (šaribatā)			شَرِبْتُنَّ (šaribtunna) (šaribtunna)	شَرِبْنَ (šaribna) (šaribna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَشْرَبُ (ʾašrabu) (ʾašrabu)	تَشْرَبُ (tašrabu) (tašrabu)	يَشْرَبُ (yašrabu) (yašrabu)		تَشْرَبَانِ (tašrabāni) (tašrabāni)	يَشْرَبَانِ (yašrabāni) (yašrabāni)		نَشْرَبُ (našrabu) (našrabu)	تَشْرَبُونَ (tašrabūna) (tašrabūna)	يَشْرَبُونَ (yašrabūna) (yašrabūna)
	f		تَشْرَبِينَ (tašrabīna) (tašrabīna)	تَشْرَبُ (tašrabu) (tašrabu)			تَشْرَبَانِ (tašrabāni) (tašrabāni)			تَشْرَبْنَ (tašrabna) (tašrabna)	يَشْرَبْنَ (yašrabna) (yašrabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَشْرَبَ (ʾašraba) (ʾašraba)	تَشْرَبَ (tašraba) (tašraba)	يَشْرَبَ (yašraba) (yašraba)		تَشْرَبَا (tašrabā) (tašrabā)	يَشْرَبَا (yašrabā) (yašrabā)		نَشْرَبَ (našraba) (našraba)	تَشْرَبُوا (tašrabū) (tašrabū)	يَشْرَبُوا (yašrabū) (yašrabū)
	f		تَشْرَبِي (tašrabī) (tašrabī)	تَشْرَبَ (tašraba) (tašraba)			تَشْرَبَا (tašrabā) (tašrabā)			تَشْرَبْنَ (tašrabna) (tašrabna)	يَشْرَبْنَ (yašrabna) (yašrabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَشْرَبْ (ʾašrab) (ʾašrab)	تَشْرَبْ (tašrab) (tašrab)	يَشْرَبْ (yašrab) (yašrab)		تَشْرَبَا (tašrabā) (tašrabā)	يَشْرَبَا (yašrabā) (yašrabā)		نَشْرَبْ (našrab) (našrab)	تَشْرَبُوا (tašrabū) (tašrabū)	يَشْرَبُوا (yašrabū) (yašrabū)
	f		تَشْرَبِي (tašrabī) (tašrabī)	تَشْرَبْ (tašrab) (tašrab)			تَشْرَبَا (tašrabā) (tašrabā)			تَشْرَبْنَ (tašrabna) (tašrabna)	يَشْرَبْنَ (yašrabna) (yašrabna)
императив الأمر	m		اِشْرَبْ (išrab) (išrab)			اِشْرَبَا (išrabā) (išrabā)				اِشْرَبُوا (išrabū) (išrabū)
	f		اِشْرَبِي (išrabī) (išrabī)							اِشْرَبْنَ (išrabna) (išrabna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	شُرِبْتُ (šuribtu) (šuribtu)	شُرِبْتَ (šuribta) (šuribta)	شُرِبَ (šuriba)		شُرِبْتُمَا (šuribtumā) (šuribtumā)	شُرِبَا (šuribā) (šuribā)		شُرِبْنَا (šuribnā) (šuribnā)	شُرِبْتُمْ (šuribtum) (šuribtum)	شُرِبُوا (šuribū) (šuribū)
	f		شُرِبْتِ (šuribti) (šuribti)	شُرِبَتْ (šuribat) (šuribat)			شُرِبَتَا (šuribatā) (šuribatā)			شُرِبْتُنَّ (šuribtunna) (šuribtunna)	شُرِبْنَ (šuribna) (šuribna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُشْرَبُ (ʾušrabu) (ʾušrabu)	تُشْرَبُ (tušrabu) (tušrabu)	يُشْرَبُ (yušrabu) (yušrabu)		تُشْرَبَانِ (tušrabāni) (tušrabāni)	يُشْرَبَانِ (yušrabāni) (yušrabāni)		نُشْرَبُ (nušrabu) (nušrabu)	تُشْرَبُونَ (tušrabūna) (tušrabūna)	يُشْرَبُونَ (yušrabūna) (yušrabūna)
	f		تُشْرَبِينَ (tušrabīna) (tušrabīna)	تُشْرَبُ (tušrabu) (tušrabu)			تُشْرَبَانِ (tušrabāni) (tušrabāni)			تُشْرَبْنَ (tušrabna) (tušrabna)	يُشْرَبْنَ (yušrabna) (yušrabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُشْرَبَ (ʾušraba) (ʾušraba)	تُشْرَبَ (tušraba) (tušraba)	يُشْرَبَ (yušraba) (yušraba)		تُشْرَبَا (tušrabā) (tušrabā)	يُشْرَبَا (yušrabā) (yušrabā)		نُشْرَبَ (nušraba) (nušraba)	تُشْرَبُوا (tušrabū) (tušrabū)	يُشْرَبُوا (yušrabū) (yušrabū)
	f		تُشْرَبِي (tušrabī) (tušrabī)	تُشْرَبَ (tušraba) (tušraba)			تُشْرَبَا (tušrabā) (tušrabā)			تُشْرَبْنَ (tušrabna) (tušrabna)	يُشْرَبْنَ (yušrabna) (yušrabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُشْرَبْ (ʾušrab) (ʾušrab)	تُشْرَبْ (tušrab) (tušrab)	يُشْرَبْ (yušrab) (yušrab)		تُشْرَبَا (tušrabā) (tušrabā)	يُشْرَبَا (yušrabā) (yušrabā)		نُشْرَبْ (nušrab) (nušrab)	تُشْرَبُوا (tušrabū) (tušrabū)	يُشْرَبُوا (yušrabū) (yušrabū)
	f		تُشْرَبِي (tušrabī) (tušrabī)	تُشْرَبْ (tušrab) (tušrab)			تُشْرَبَا (tušrabā) (tušrabā)			تُشْرَبْنَ (tušrabna) (tušrabna)	يُشْرَبْنَ (yušrabna) (yušrabna)