خَرِعَ

Клонули болесник лежи у кревету.

Корен: خ ر ع*

Изговор:

DIN: ẖariʿa  

Аудио:

noicon

(датотека)

Значења:

1. бити расцепљен
2. бити разбијен
3. бити слаб
4. бити немоћан
5. бити малоуман
6. ослабити
7. изнемоћи
8. малаксати
9. клонути
10. пасти
11. полудети

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
бити расцепљен, попуштати	يَخْرَعُ	خَرِعَ	1.
изазвати клонулост	يُخَرِّعُ	خَرَّعَ	2.
/	/	/	3.
/	/	/	4.
ослабити, клонути	يَتَخَرَّعُ	تَخَرَّعَ	5.
/	/	/	6.
бити ишчашен, ослабити	يَنْخَرِعُ	إِنْخَرَعَ	7.
расцепити; изумети; преварити	يَخْتَرِعُ	إِخْتَرَعَ	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Примери:

.خَرِعَ المَرِيضُ وَنَامَ طِوَالَ النَّهارِ أَمْسِ

Болесник је онемоћао и преспавао је цео јучерашњи дан.

Синоними:

• أَضْعَفَ - ослабити
• أَوْهَنَ - ослабити
• ضَعُفَ - ослабити, изнемоћи, клонути
• إِنَّهِكَ - изнемоћи
• خَارَ - клонути
• وَهَنَ - клонути

Супротне речи:

• تَقَوَّى - ојачати
• قَوَّى - ојачати
• وَطَّدَ - ојачати
• مَتَّنَ - ојачати
• بَلَّ - оздравити
• شُفِيَ - оздравити
• صَحَّ - оздравити
• تَعَافَى - оздравити
• بَرِئَ - оздравити

Изреке и пословице:

هَلْ هُوَ جَبَانٌ لأَِنَّهُ خَرِعَ، وَ ذَلِكً الشَّخْصُ الَّذِي عانى بَطَلٌ؟

Зар је овај кукавица јер је клонуо, док је онај који трпи херој?

Асоцијације:

• مَرَضٌ - болест
• مَوْتٌ - смрт
• وَفَاةٌ - преминуће, смрт

Изведене речи:

• إِخْتِرَاعٌ - проналазак, изум, откриће, новина
• خَرَاعَةٌ - разузданост, напуштеност
• خَرَعٌ - слабост, млитавост, клонулост
• خَرِعٌ - слаб, млитав, клонуо
• خَرِيعٌ - слаб, млитав, клонуо

Сродни чланци са Википедије:

خَرِعَ

Преводи

Енглески: [1] languish ☞en Италијански: [1] mollare ☞it Немачки: [1] lassen sich ☞de Шпански: [1] aflojar ☞es Француски: [1] languir ☞fr Фински: [1] nuokkua ☞fi Грчки: [1] χαμηλώνω ☞el

Руски: [1] унимался ☞ru Португалски: [1] afrouxar ☞pt Македонски: [1] попуштиме ☞mk Српски: [1] малаксати ☞sr Мађарски: [1] enyhül ☞hu Бугарски: [1] поотпускам се ☞bg Кинески: [1] 松懈 ☞zh

Конјугација глагола خَرِعَ (ẖariʿa) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						خَارِعٌ‎ (ḵāriʿun) (ẖāriʿun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَخْرُوعٌ‎ (maḵrūʿun) (maẖrūʿun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خَرِعْتُ‎ (ḵariʿtu) (ẖariʿtu)	خَرِعْتَ‎ (ḵariʿta) (ẖariʿta)	خَرِعَ (ẖariʿa)		خَرِعْتُمَا‎ (ḵariʿtumā) (ẖariʿtumā)	خَرِعَا‎ (ḵariʿā) (ẖariʿā)		خَرِعْنَا‎ (ḵariʿnā) (ẖariʿnā)	خَرِعْتُمْ‎ (ḵariʿtum) (ẖariʿtum)	خَرِعُوا‎ (ḵariʿū) (ẖariʿū)
	f		خَرِعْتِ‎ (ḵariʿti) (ẖariʿti)	خَرِعَتْ‎ (ḵariʿat) (ẖariʿat)			خَرِعَتَا‎ (ḵariʿatā) (ẖariʿatā)			خَرِعْتُنَّ‎ (ḵariʿtunna) (ẖariʿtunna)	خَرِعْنَ‎ (ḵariʿna) (ẖariʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَخْرَعُ‎ (ʾaḵraʿu) (ʾaẖraʿu)	تَخْرَعُ‎ (taḵraʿu) (taẖraʿu)	يَخْرَعُ‎ (yaḵraʿu) (yaẖraʿu)		تَخْرَعَانِ‎ (taḵraʿāni) (taẖraʿāni)	يَخْرَعَانِ‎ (yaḵraʿāni) (yaẖraʿāni)		نَخْرَعُ‎ (naḵraʿu) (naẖraʿu)	تَخْرَعُونَ‎ (taḵraʿūna) (taẖraʿūna)	يَخْرَعُونَ‎ (yaḵraʿūna) (yaẖraʿūna)
	f		تَخْرَعِينَ‎ (taḵraʿīna) (taẖraʿīna)	تَخْرَعُ‎ (taḵraʿu) (taẖraʿu)			تَخْرَعَانِ‎ (taḵraʿāni) (taẖraʿāni)			تَخْرَعْنَ‎ (taḵraʿna) (taẖraʿna)	يَخْرَعْنَ‎ (yaḵraʿna) (yaẖraʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَخْرَعَ‎ (ʾaḵraʿa) (ʾaẖraʿa)	تَخْرَعَ‎ (taḵraʿa) (taẖraʿa)	يَخْرَعَ‎ (yaḵraʿa) (yaẖraʿa)		تَخْرَعَا‎ (taḵraʿā) (taẖraʿā)	يَخْرَعَا‎ (yaḵraʿā) (yaẖraʿā)		نَخْرَعَ‎ (naḵraʿa) (naẖraʿa)	تَخْرَعُوا‎ (taḵraʿū) (taẖraʿū)	يَخْرَعُوا‎ (yaḵraʿū) (yaẖraʿū)
	f		تَخْرَعِي‎ (taḵraʿī) (taẖraʿī)	تَخْرَعَ‎ (taḵraʿa) (taẖraʿa)			تَخْرَعَا‎ (taḵraʿā) (taẖraʿā)			تَخْرَعْنَ‎ (taḵraʿna) (taẖraʿna)	يَخْرَعْنَ‎ (yaḵraʿna) (yaẖraʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَخْرَعْ‎ (ʾaḵraʿ) (ʾaẖraʿ)	تَخْرَعْ‎ (taḵraʿ) (taẖraʿ)	يَخْرَعْ‎ (yaḵraʿ) (yaẖraʿ)		تَخْرَعَا‎ (taḵraʿā) (taẖraʿā)	يَخْرَعَا‎ (yaḵraʿā) (yaẖraʿā)		نَخْرَعْ‎ (naḵraʿ) (naẖraʿ)	تَخْرَعُوا‎ (taḵraʿū) (taẖraʿū)	يَخْرَعُوا‎ (yaḵraʿū) (yaẖraʿū)
	f		تَخْرَعِي‎ (taḵraʿī) (taẖraʿī)	تَخْرَعْ‎ (taḵraʿ) (taẖraʿ)			تَخْرَعَا‎ (taḵraʿā) (taẖraʿā)			تَخْرَعْنَ‎ (taḵraʿna) (taẖraʿna)	يَخْرَعْنَ‎ (yaḵraʿna) (yaẖraʿna)
императив الأمر	m		اِخْرَعْ‎ (iḵraʿ) (iẖraʿ)			اِخْرَعَا‎ (iḵraʿā) (iẖraʿā)				اِخْرَعُوا‎ (iḵraʿū) (iẖraʿū)
	f		اِخْرَعِي‎ (iḵraʿī) (iẖraʿī)							اِخْرَعْنَ‎ (iḵraʿna) (iẖraʿna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	خُرِعْتُ‎ (ḵuriʿtu) (ẖuriʿtu)	خُرِعْتَ‎ (ḵuriʿta) (ẖuriʿta)	خُرِعَ (ẖuriʿa)		خُرِعْتُمَا‎ (ḵuriʿtumā) (ẖuriʿtumā)	خُرِعَا‎ (ḵuriʿā) (ẖuriʿā)		خُرِعْنَا‎ (ḵuriʿnā) (ẖuriʿnā)	خُرِعْتُمْ‎ (ḵuriʿtum) (ẖuriʿtum)	خُرِعُوا‎ (ḵuriʿū) (ẖuriʿū)
	f		خُرِعْتِ‎ (ḵuriʿti) (ẖuriʿti)	خُرِعَتْ‎ (ḵuriʿat) (ẖuriʿat)			خُرِعَتَا‎ (ḵuriʿatā) (ẖuriʿatā)			خُرِعْتُنَّ‎ (ḵuriʿtunna) (ẖuriʿtunna)	خُرِعْنَ‎ (ḵuriʿna) (ẖuriʿna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُخْرَعُ‎ (ʾuḵraʿu) (ʾuẖraʿu)	تُخْرَعُ‎ (tuḵraʿu) (tuẖraʿu)	يُخْرَعُ‎ (yuḵraʿu) (yuẖraʿu)		تُخْرَعَانِ‎ (tuḵraʿāni) (tuẖraʿāni)	يُخْرَعَانِ‎ (yuḵraʿāni) (yuẖraʿāni)		نُخْرَعُ‎ (nuḵraʿu) (nuẖraʿu)	تُخْرَعُونَ‎ (tuḵraʿūna) (tuẖraʿūna)	يُخْرَعُونَ‎ (yuḵraʿūna) (yuẖraʿūna)
	f		تُخْرَعِينَ‎ (tuḵraʿīna) (tuẖraʿīna)	تُخْرَعُ‎ (tuḵraʿu) (tuẖraʿu)			تُخْرَعَانِ‎ (tuḵraʿāni) (tuẖraʿāni)			تُخْرَعْنَ‎ (tuḵraʿna) (tuẖraʿna)	يُخْرَعْنَ‎ (yuḵraʿna) (yuẖraʿna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُخْرَعَ‎ (ʾuḵraʿa) (ʾuẖraʿa)	تُخْرَعَ‎ (tuḵraʿa) (tuẖraʿa)	يُخْرَعَ‎ (yuḵraʿa) (yuẖraʿa)		تُخْرَعَا‎ (tuḵraʿā) (tuẖraʿā)	يُخْرَعَا‎ (yuḵraʿā) (yuẖraʿā)		نُخْرَعَ‎ (nuḵraʿa) (nuẖraʿa)	تُخْرَعُوا‎ (tuḵraʿū) (tuẖraʿū)	يُخْرَعُوا‎ (yuḵraʿū) (yuẖraʿū)
	f		تُخْرَعِي‎ (tuḵraʿī) (tuẖraʿī)	تُخْرَعَ‎ (tuḵraʿa) (tuẖraʿa)			تُخْرَعَا‎ (tuḵraʿā) (tuẖraʿā)			تُخْرَعْنَ‎ (tuḵraʿna) (tuẖraʿna)	يُخْرَعْنَ‎ (yuḵraʿna) (yuẖraʿna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُخْرَعْ‎ (ʾuḵraʿ) (ʾuẖraʿ)	تُخْرَعْ‎ (tuḵraʿ) (tuẖraʿ)	يُخْرَعْ‎ (yuḵraʿ) (yuẖraʿ)		تُخْرَعَا‎ (tuḵraʿā) (tuẖraʿā)	يُخْرَعَا‎ (yuḵraʿā) (yuẖraʿā)		نُخْرَعْ‎ (nuḵraʿ) (nuẖraʿ)	تُخْرَعُوا‎ (tuḵraʿū) (tuẖraʿū)	يُخْرَعُوا‎ (yuḵraʿū) (yuẖraʿū)
	f		تُخْرَعِي‎ (tuḵraʿī) (tuẖraʿī)	تُخْرَعْ‎ (tuḵraʿ) (tuẖraʿ)			تُخْرَعَا‎ (tuḵraʿā) (tuẖraʿā)			تُخْرَعْنَ‎ (tuḵraʿna) (tuẖraʿna)	يُخْرَعْنَ‎ (yuḵraʿna) (yuẖraʿna)