ثَقَبَ

Нафтна бушотина.

Корен: ث ق ب*

Изговор:

DIN: ṯaqaba  

Аудио:

(датотека)

Значења:

1. пробушити
2. провртети
3. пробити
4. проникнути

Значење	Имперфекат	Перфекат	Глаголска врста
пробушити, пробити	يَثْقَبُ	ثَقَبَ	1.
/	/	/	2.
/	/	/	3.
запалити, укресати	يُثْقِبُ	أَثْقَبَ	4.
пробушити се	يَتَثَقَّبُ	تَثَقَّبَ	5.
/	/	/	6.
бити написан	يَنْثَقِبُ	إِنْثَقَبَ	7.
/	/	/	8.
/	/	/	9.
/	/	/	10.

Примери:

.لَقَدْ ثَقَبْتُ الجِدَارَ وَجَعَلْتُ نَافِذَةً

Пробушио сам зид и направио прозор.

Синоними:

• خَرَقَ - пробити, пробушити
• نَفَذَ - пробити

Супротне речи:

• عَالَجَ - зацелити
• سَدَّ - зачепити, запушити
• لَصَقَ - залепити

Изреке и пословице:

.مَنْ يُرِيدُ قِيَاسَ السَّمَاءِ مَعَ القَصَبِ هُوَ مِثْلَ الشَّخصِ الَّذِي يُحَاوَلَ أَنْ يَثَقَبَ الأَرْضَ بِإبْرَةٍ

Ко хоће да небо измери трском сличан је ономе ко покушава земљу пробушити иглом.

Асоцијације:

• حُفْرَةٌ - рупа
• نَفْطٌ - нафта
• حَفَّارَةٌ - бушилица

Изведене речи:

• ثَقْبٌ - бушотина, рупа, отвор
• ثُقْبٌ - бушотина, рупа, отвор
• ثُقْبَةٌ - рупица, канал
• مِثْقَابٌ - бушилица
• مَثْقَبَّةٌ - пробушено зрно бисера

Сродни чланци са Википедије:

ثَقَبَ

Преводи

Енглески: [1] puncture ☞en Италијански: [1] puntura ☞it Немачки: [1] Einstich ☞de Шпански: [1] punción ☞es Француски: [1] ponction ☞fr Фински: [1] punktio ☞fi Грчки: [1] παρακέντηση ☞el

Руски: [1] прокол ☞ru Португалски: [1] punção ☞pt Македонски: [1] пункција ☞mk Српски: [1] пробушити ☞sr Мађарски: [1] szúrás ☞hu Бугарски: [1] пункция ☞bg Кинески: [1] 穿刺 ☞zh

Конјугација глагола ثَقَبَ (ṯaqaba) — Прва глаголска врста

глаголска именица المصدر
партицип активни اسم الفاعل						ثَاقِبٌ‎ (ṯāqibun) (ṯāqibun)
партицип пасивни اسم المفعول						مَثْقُوبٌ‎ (maṯqūbun) (maṯqūbun)
актив الفعل المعلوم
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	ثَقَبْتُ‎ (ṯaqabtu) (ṯaqabtu)	ثَقَبْتَ‎ (ṯaqabta) (ṯaqabta)	ثَقَبَ (ṯaqaba)		ثَقَبْتُمَا‎ (ṯaqabtumā) (ṯaqabtumā)	ثَقَبَا‎ (ṯaqabā) (ṯaqabā)		ثَقَبْنَا‎ (ṯaqabnā) (ṯaqabnā)	ثَقَبْتُمْ‎ (ṯaqabtum) (ṯaqabtum)	ثَقَبُوا‎ (ṯaqabū) (ṯaqabū)
	f		ثَقَبْتِ‎ (ṯaqabti) (ṯaqabti)	ثَقَبَتْ‎ (ṯaqabat) (ṯaqabat)			ثَقَبَتَا‎ (ṯaqabatā) (ṯaqabatā)			ثَقَبْتُنَّ‎ (ṯaqabtunna) (ṯaqabtunna)	ثَقَبْنَ‎ (ṯaqabna) (ṯaqabna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أَثْقُبُ‎ (ʾaṯqubu) (ʾaṯqubu)	تَثْقُبُ‎ (taṯqubu) (taṯqubu)	يَثْقُبُ‎ (yaṯqubu) (yaṯqubu)		تَثْقُبَانِ‎ (taṯqubāni) (taṯqubāni)	يَثْقُبَانِ‎ (yaṯqubāni) (yaṯqubāni)		نَثْقُبُ‎ (naṯqubu) (naṯqubu)	تَثْقُبُونَ‎ (taṯqubūna) (taṯqubūna)	يَثْقُبُونَ‎ (yaṯqubūna) (yaṯqubūna)
	f		تَثْقُبِينَ‎ (taṯqubīna) (taṯqubīna)	تَثْقُبُ‎ (taṯqubu) (taṯqubu)			تَثْقُبَانِ‎ (taṯqubāni) (taṯqubāni)			تَثْقُبْنَ‎ (taṯqubna) (taṯqubna)	يَثْقُبْنَ‎ (yaṯqubna) (yaṯqubna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أَثْقُبَ‎ (ʾaṯquba) (ʾaṯquba)	تَثْقُبَ‎ (taṯquba) (taṯquba)	يَثْقُبَ‎ (yaṯquba) (yaṯquba)		تَثْقُبَا‎ (taṯqubā) (taṯqubā)	يَثْقُبَا‎ (yaṯqubā) (yaṯqubā)		نَثْقُبَ‎ (naṯquba) (naṯquba)	تَثْقُبُوا‎ (taṯqubū) (taṯqubū)	يَثْقُبُوا‎ (yaṯqubū) (yaṯqubū)
	f		تَثْقُبِي‎ (taṯqubī) (taṯqubī)	تَثْقُبَ‎ (taṯquba) (taṯquba)			تَثْقُبَا‎ (taṯqubā) (taṯqubā)			تَثْقُبْنَ‎ (taṯqubna) (taṯqubna)	يَثْقُبْنَ‎ (yaṯqubna) (yaṯqubna)
јусив المضارع المجزوم	m	أَثْقُبْ‎ (ʾaṯqub) (ʾaṯqub)	تَثْقُبْ‎ (taṯqub) (taṯqub)	يَثْقُبْ‎ (yaṯqub) (yaṯqub)		تَثْقُبَا‎ (taṯqubā) (taṯqubā)	يَثْقُبَا‎ (yaṯqubā) (yaṯqubā)		نَثْقُبْ‎ (naṯqub) (naṯqub)	تَثْقُبُوا‎ (taṯqubū) (taṯqubū)	يَثْقُبُوا‎ (yaṯqubū) (yaṯqubū)
	f		تَثْقُبِي‎ (taṯqubī) (taṯqubī)	تَثْقُبْ‎ (taṯqub) (taṯqub)			تَثْقُبَا‎ (taṯqubā) (taṯqubā)			تَثْقُبْنَ‎ (taṯqubna) (taṯqubna)	يَثْقُبْنَ‎ (yaṯqubna) (yaṯqubna)
императив الأمر	m		اُثْقُبْ‎ (uṯqub) (uṯqub)			اُثْقُبَا‎ (uṯqubā) (uṯqubā)				اُثْقُبُوا‎ (uṯqubū) (uṯqubū)
	f		اُثْقُبِي‎ (uṯqubī) (uṯqubī)							اُثْقُبْنَ‎ (uṯqubna) (uṯqubna)
пасив الفعل المجهول
		једнина المفرد				двојина المثنى			множина الجمع
		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب		2. лице المخاطب	3. лице الغائب		1. лице المتكلم	2. лице المخاطب	3. лице الغائب
индикатив перфекта الماضي	m	ثُقِبْتُ‎ (ṯuqibtu) (ṯuqibtu)	ثُقِبْتَ‎ (ṯuqibta) (ṯuqibta)	ثُقِبَ (ṯuqiba)		ثُقِبْتُمَا‎ (ṯuqibtumā) (ṯuqibtumā)	ثُقِبَا‎ (ṯuqibā) (ṯuqibā)		ثُقِبْنَا‎ (ṯuqibnā) (ṯuqibnā)	ثُقِبْتُمْ‎ (ṯuqibtum) (ṯuqibtum)	ثُقِبُوا‎ (ṯuqibū) (ṯuqibū)
	f		ثُقِبْتِ‎ (ṯuqibti) (ṯuqibti)	ثُقِبَتْ‎ (ṯuqibat) (ṯuqibat)			ثُقِبَتَا‎ (ṯuqibatā) (ṯuqibatā)			ثُقِبْتُنَّ‎ (ṯuqibtunna) (ṯuqibtunna)	ثُقِبْنَ‎ (ṯuqibna) (ṯuqibna)
индикатив имперфекта المضارع	m	أُثْقَبُ‎ (ʾuṯqabu) (ʾuṯqabu)	تُثْقَبُ‎ (tuṯqabu) (tuṯqabu)	يُثْقَبُ‎ (yuṯqabu) (yuṯqabu)		تُثْقَبَانِ‎ (tuṯqabāni) (tuṯqabāni)	يُثْقَبَانِ‎ (yuṯqabāni) (yuṯqabāni)		نُثْقَبُ‎ (nuṯqabu) (nuṯqabu)	تُثْقَبُونَ‎ (tuṯqabūna) (tuṯqabūna)	يُثْقَبُونَ‎ (yuṯqabūna) (yuṯqabūna)
	f		تُثْقَبِينَ‎ (tuṯqabīna) (tuṯqabīna)	تُثْقَبُ‎ (tuṯqabu) (tuṯqabu)			تُثْقَبَانِ‎ (tuṯqabāni) (tuṯqabāni)			تُثْقَبْنَ‎ (tuṯqabna) (tuṯqabna)	يُثْقَبْنَ‎ (yuṯqabna) (yuṯqabna)
конјунктив المضارع المنصوب	m	أُثْقَبَ‎ (ʾuṯqaba) (ʾuṯqaba)	تُثْقَبَ‎ (tuṯqaba) (tuṯqaba)	يُثْقَبَ‎ (yuṯqaba) (yuṯqaba)		تُثْقَبَا‎ (tuṯqabā) (tuṯqabā)	يُثْقَبَا‎ (yuṯqabā) (yuṯqabā)		نُثْقَبَ‎ (nuṯqaba) (nuṯqaba)	تُثْقَبُوا‎ (tuṯqabū) (tuṯqabū)	يُثْقَبُوا‎ (yuṯqabū) (yuṯqabū)
	f		تُثْقَبِي‎ (tuṯqabī) (tuṯqabī)	تُثْقَبَ‎ (tuṯqaba) (tuṯqaba)			تُثْقَبَا‎ (tuṯqabā) (tuṯqabā)			تُثْقَبْنَ‎ (tuṯqabna) (tuṯqabna)	يُثْقَبْنَ‎ (yuṯqabna) (yuṯqabna)
јусив المضارع المجزوم	m	أُثْقَبْ‎ (ʾuṯqab) (ʾuṯqab)	تُثْقَبْ‎ (tuṯqab) (tuṯqab)	يُثْقَبْ‎ (yuṯqab) (yuṯqab)		تُثْقَبَا‎ (tuṯqabā) (tuṯqabā)	يُثْقَبَا‎ (yuṯqabā) (yuṯqabā)		نُثْقَبْ‎ (nuṯqab) (nuṯqab)	تُثْقَبُوا‎ (tuṯqabū) (tuṯqabū)	يُثْقَبُوا‎ (yuṯqabū) (yuṯqabū)
	f		تُثْقَبِي‎ (tuṯqabī) (tuṯqabī)	تُثْقَبْ‎ (tuṯqab) (tuṯqab)			تُثْقَبَا‎ (tuṯqabā) (tuṯqabā)			تُثْقَبْنَ‎ (tuṯqabna) (tuṯqabna)	يُثْقَبْنَ‎ (yuṯqabna) (yuṯqabna)