чи̏ст
чи̏ст
чи̏ст (српски, lat. čȉst)[уреди]
Прилог[уреди]
чи̏ст, прил.
Категорије: одр. вид.
Облици:
Значења:
- Који је без прљавштине, који није упрљан или загађен; непомућен, бистар; који је уредан. [1]
- Прва недеља, седмица ускршњег поста. [1]
- Она која нема менструацију. Црвена Црква[1]
- Измет дојенчета. Јасеново[1]
- Исто. [2] Јамена Свилош Сомбор Сивац Дрљан Товаришево[1]
- Соба у којој не живе укућани, у којој бораве само гости. Суботица[1]
- Прва среда ускршњег поста. Вршац[1]
- Прозирна смрзнута вода на површини реке. [1]
- Понедељак после почетка поста. [3] [4] Нови Бечеј[1]
- Мед од исте врсте биљке. [1]
- Меко, најфиније пшенично брашно. Суботица[1]
- Који је без примесе, без додатка чега другог, страног. [1]
- Восак добијен топљењем. [1]
- Који је огољен, без омотача, љуске и сл. [1]
- Тежина заклане и очишћене животиње. Вршац[1]
- Уредно, без прљавштине. [1]
- Без икакве примесе, додатка чега другог, различитог по некој особини. [1]
- Баш, управо (за појачавање онога што се у реченици казује). [1]
- Скоро, готово, замало. [1]
Примери:
- У Кѝкӣнду — та̏мо је чѝстији ва̏здух. Кикинда [1]
- Во̏лим све̏ да ми је ле́по и да ми чи̏сто. [5] [6] [7] [8] Велики Гај Дероње Госпођинци Каћ Ново Милошево Башаид Меленци Житиште Зрењанин Фаркаждин Иланџа Избиште Деска [1]
- Бли̏стра — чи̏ста во̀да. [9] Мол [1]
- Великом алову не смета ни чиста ни мутна вода. Он запаше и то што запаше, он извуче. Него ми кад виргамо, онда би нам годила чиста вода јел кад мразеви дођу, ондак се вода више бистри и ондак видимо кад тражимо рибу. [10] Бачко Градиште Ђала Елемир [1]
- Ускршњи пост трајао је некада седам недеља [...] Свака од тих недеља има своје име. Прва је Теодорова или Чиста недеља. [11] [1]
- Има снеженик а има чисти лед који је од воде и смрзнут. [10] Чента [1]
- По̏сле по̏кладе до̏ђе на о̑сми да̑н „чи̏сти понеде̑љник". Јасеново Вршац [1]
- Ако је на ба̀греми чи̏ст ме̑д, о̑н је бе̏озе̏ленкаст. [12] Рума Змајево Ковин [1]
- Нѝје би́ло ко са̀де да су се зи́дале од чи̏сти пѐчени ци̏га̄ља. Ловра [1]
- А да си чи̏ст ко срѐбро. Мартонош [1]
- Ме̏тем то̑ са̑ће, во̀де у̏спем, у̀гријем, во̏сак до̑ђе го̏ре, а то̑ што не ва̀ља, то̑ до̏ле. Е о̏нак но̑ж па стру̑жем, о̏нак ме̏тем још једа̀ред да ѝстопим, о̏нак о̀пет и о̀стане ми чи̏ст во̏сак. [12] Иђош Сомбор Верушић Жедник Гардиновци Ново Милошево Ковин [1]
- Кад ски̏не̄мо о̀не по̀клопце, до̏бије се ле̏пши — чи̏ст во̏сак. Рума [1]
- Решѐто се ме̏те нуз гро̀милу и ондак се ре̑ди то̑ жи̏то: једа̀ред из вѐлике пле̏ве, онак се дру̏ги пу̑т ре̑ди, из ма̑ле пле̏ве, да би̏де чи̏сто. [13] Меленци [1]
- Ка̏ко сто̀ји ста́бло од куку̀руза, ми̑ за̀љӯштимо љу̏ску и о̏нда открја́мо куку̀руз, и о̏ндак је чи̏с. [14] Јаша Томић [1]
- Кат су ку̏ће ма̑ле, барем др̀жи чи̏сто. Бока [1]
- А ја̑ ни́сам мо̀го да да̑м кад сто̀ји на бла̀гдашњи пру̏слук: кад ѝдем у̀ цркву јел да̏ље — у го̀збеницу, на̀ пӯт — обу́чем се чи̏сто. [15] Ново Милошево [1]
- Мла́деж, ми̑ му̏шки смо ѝшли у̀ гаће, ми̑ мо̀мци. А дѐво̄јке — о̀не су ѝшле у па̀рга̄рске су̏кње (широ̀ке, она̀ко чи̏сто бе́ло, до́ле ма̏ло шли̏нгова̄но). [16] Итебеј Јасеново [1]
- Ја се онда чисто тр̏же. [17] Батајница [1]
- Чисто би појела још једно парче. Каћ [1]
- Покушао је да конкурише у вршачким папуџијама, али без успеха „због зла рада и вашарског посла, јер кад му узмеш папучу у руке, сва се чисто провиди. Вршац Ново Милошево [1]
Изведене речи:
Изрази:
- ˜ ко суза Сенпетер [1]
- ˜ ко сунце Јасеново [1]
- ˜ рачун, дуга љубав ("јасно одређени материјални односи омогућују трајно пријатељство"). Сомбор [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 283.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 321.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 15.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 130, 293, 363.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136.
- ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 52, 53, 57.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 158.
- ↑ 10,0 10,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 99.
- ↑ 12,0 12,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 160.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 351.