црквен

црквен

црквен (српски, lat. crkven)[уреди]

Придев[уреди]

црквен , , прид.

Категорије: одр. вид.одр. вид.


Облици:

  1. , црквени, [1]

Значења:

  1. Који припада цркви, који се односи на цркву. [1]
  2. Парцеле. Итебеј[1]
  3. Извор или бунар чија вода има лековиту или исцељујућу моћ. [1]
  4. Венац који се носи у цркву и освећен враћа кући. Ђурђево[1]

Примери:

  1. Међу самим православним опет се издвајају „црквени људи", људи који су у већој мери одани цркви, радо и често иду у цркву, држе се у већој мери црквених прописа и сл. [2] Јарковац Јасеново [1]
  2. Ако не̏ знаш Богоро̀дицу, Очѐна̄ш и све̏ о̀ве којека̀ке ђаво̀лије, те̏ не̏ке црквѐне̄, вра̑ти те на̏траг, и̏ди ку̏ћи, па кад на̀учиш. Лаћарак [1]
  3. Гра̏ђа̄нски бра̑к ва́жио је ви̏ше нег црквѐни. Ђала [1]
  4. Би̏о сам и чла̏н црквѐног пѐва̄чког дру́штва. [3] [4] Башаид Бачинци Сомбор Српски Крстур Банатско Аранђелово Српска Црња Итебеј Елемир Зрењанин Неузина Томашевац Чента [1]
  5. Цр̀ко̄вна сла̏ва ср̏пског итебѐјачког Свѐтога Са́ве. [4] Итебеј [1]
  6. Одлазак на црквене водице имао је и друштвени, а не само религијски значај. На водицама се младеж забављала игром, песмом, свирком. [5] Сомбор [1]
  7. Би́ле су сла̏ве, те̑ цр̀квене сла̏ве. Бачинци [1]
  8. И ту̑ је би́ла цр̀квена сла̏ва. Мартонош [1]
  9. То̑ је би́ло гла̀вна за̑бава кад до̑ђе црквѐна сла̏ва. Кула [1]


Изрази:

  1. Сирома коцрквени миш ("веома сиромашан"). Сомбор Јасеново [1]
  2. Црквено и мртвено ("једно одело за сваку прилику"; "То ми је одело црквено и мртвено"). Црвена Црква [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 106.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 53, 124, 165, 329.
  4. 4,0 4,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 152. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  5. Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 72.

Напомене[уреди]