у̀шица

у̀шица

у̀шица (српски, lat. ùšica)[уреди]

Значења:

  1. Метални део алатке (косе, мотике, ашова, секире и сл.) са отвором у који се углављује држаље. Јасеново[1]

Примери:

  1. У̀шица, и се̏чӣво до̑ђе до̏ле ко̀је ми̑ по̀кӣвамо и мо̑рамо да ка̑лимо на̏ново. Ковиљ [1]
  2. Пукла ушица на мотику. [2] [3] [4] Ченеј Сусек Свилош Сремска Митровица Суботица Пачир Надаљ Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Мошорин Каћ Ковиљ Тител Ковин Иванда [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  4. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене[уреди]