сунчан

сунчан

Српски

сунчан (српски, lat. sunčan)

Категорије: одр. вид.об.


Облици:

  1. , обичо, , су̑нчани [1]

Значења:

  1. Справа за топљење воска. [1]

Примери:

  1. Ја̑ сам то̑ ју̏тро, би̏о је ја̑ко ле̑п су̑нчани да̑н, сѐдила на пра̀гу мо̀је ку̏ће и слу̏шала сам не̏што не̏обично, не̏ке зву̑ке које ни̏кад ни́сам чу̏ла. Арадац [1]
  2. Су̑нчани топѝо̄ник, др̀вена на̑права сто̏ја̄ла на̀ сӯнцу на̏гнӯт та̀ко да во̑сак цу́рӣ у дру̏гу по̏суду. [2] Јамена Сомбор Деспотово Кикинда Радојево [1]


Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене