си̑нов

си̑нов

синов (српски, lat. sinov)[уреди]

Придев[уреди]

си̑нов -а, -о, прид.

Примери:

  1. По̏сле го̏дин да́на си̑новог венча́ња, ро̀дио се си̑н му. Нови Сад [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=си̑нов&oldid=235189”