свр
свр
свр (српски, lat. svr)[уреди]
Прилог[уреди]
свр, прил.
Значења:
- Изнад, над, поврх. [1]
Примери:
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 339.
Напомене[уреди]
Суфикс[уреди]
- свр
- свра, сврб, сврв, сврг, сврд, сврђ, свре, сврж, сврз, сври, сврј, сврк, сврл, сврљ, сврм, сврн, сврњ, свро, сврп, сврр, сврс, сврт, сврћ, свру, сврф, сврх, сврц, сврч, сврџ, сврш