ручни

ручни

ручни (српски, lat. ručni)[уреди]

Прилог[уреди]

ручни, прил.

Категорије: ков.


Облици:

  1. , [1]
  2. ру̏чни [1]

Значења:

  1. Који се држи, носи у руци; којим се рукује, управља руком. [1]
  2. Алатка којом се сече гвожђе, насађена на држаље. [1]
  3. Дрвена направа за круњење кукурузног клипа. Јасеново[1]
  4. Мало задње весло којим се управља. [1]
  5. Који се обавља руком, мануелни. [1]
  6. Руком наштрикан, исхеклан, извезен производ, творевина. [1]
  7. Који прати невесту на венчање. [1]

Примери:

  1. Раније се прела ручном преслицом. Лопарица је ручна преслица округлог облика, која се приликом предења задене за појас. [2] [1]
  2. О̀во се зо̀ве сѐка̄ч ру̏чни. То̑ смо ми̏ пра̏вили. [3] Ковиљ [1]
  3. Ова мала [весла] се зову ручна или крма. [4] Перлез [1]
  4. Љу̑ди су ѝмали ру̏чне маши́не [за млевење меса]. Сомбор [1]
  5. О̏нда смо ѝмали ру̏чни ра̑д — да штри̏ка̄мо, да преву́не но̏сӣмо, па пре́демо. Елемир [1]
  6. Ја̑ сам шли̏нговала пу̏но ру̏чни ра́дова. Томашевац Кула Ђала Арадац [1]
  7. Ту̏ бѝла не̏ка Тѐрика, Чѝвуткиња, па је тр̏говала с ру̏чни ра́дови. Бачко Петрово Село [1]
  8. А плу̏с то̏га јо̏ш сам и штри̏кала, гобле́не ра́дила, ру̏чне ра́дове пра̏вила. Нови Сад [1]
  9. Ал ја̑ сам во̀лела и ру̏чан ра̑д. [5] Неузина Бока [1]
  10. Већ си мо́рао са̑м ру̏чно да пѐреш ве̏ш и да пе̑глаш са о̀бичном пе́глом. Нови Сад [1]
  11. Ру̏чно то̏ се ра́дило. Велики Гај [1]
  12. А на̏јви̏ше се ко̀сило ру̏чно. Мартонош [1]
  13. О̏ндак се ко̏пало, ру̏чно, мо̀тика̄ма. Томашевац [1]
  14. Девер води младу на венчање и читаво време свадбе је уз младу, те зато и има назив „ручни” девер. [1]


Изведене речи:

  1. ру̏чно [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. неодр вид ру̏чан ру̏чна ру̏чно [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 89.
  3. Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  4. Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 151.

Напомене[уреди]