пр̏стен

пр̏стен

пр̏стен (српски, lat. pȑsten)[уреди]

Примери:

  1. Док је ма̑ла, мо̏ж да но̏си пр̏стен и с ва́шара, а кад ура́сти ће да јој ку̑пимо ле̑п, зла́тни, да но̏си за це́ли жѝвот не̏што из сво̀је ку̏ће. [1] Јаша Томић Бачинци Лаћарак Нови Сад Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Орловат Чента Иванда [2]


Референце[уреди]

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 232.
  2. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]