обеша́вати

обеша́вати

обешавати (српски, lat. obešavati)[уреди]

Глагол[уреди]

обеша́вати, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. обѐша̄вам [1]

Примери:

  1. У ста̑ро вре́ме ни́су обеша́вали, него е̏то та̏ко на та̏ вра́та и о̏ндак ва̏дим ко каи̏ше. [2] Избиште Силбаш [1]


Изрази:

  1. Обе̏сити бр̏кове ("растужити се, разочарати се"). Сомбор Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 12, 206.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=обеша́вати&oldid=209202”