му̏зити

му̏зити

му̏зити (српски, lat. mȕziti)[уреди]

Глагол[уреди]

му̏зити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -им, музити [1]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 196.

Напомене[уреди]