мирити

мирити

мирити (српски, lat. [[miriti {2}]])[уреди]

Глагол[уреди]

мирити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -им [1]

Примери:

  1. А то̑ је би́ло од де̏се̄д го̏дӣна, де̑те, жу́та ра̀кија као зѐјтин, а ми́рило це́ло се́ло кат су но̀сили. Бачинци [1]


Синоними:

  1. мирисати [1]


Глагол[уреди]

мирити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. ми̑рим [1]

Значења:

  1. Успостављати добре односе међу завађенима, измиривати. [1]

Примери:

  1. И кад се по̀свађу сра̏нке, ко̀мшије, и то̑ сам су́дијо: ми́рио ји — са̀слуша̄м ји. [2] [3] Ново Милошево Госпођинци [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 122.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 124.

Напомене[уреди]