ма̑
ма̑
ма̑ (српски, lat. mȃ)[уреди]
Примери:
- Кад јѐдан ма̑, о̀пед о̀ва̄мо. [1]
- Та̀ко јѐдан ма̑, пру̏жиде пр̏с на мѐне. [2] [3] Итебеј Меленци [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 85, 339.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 271, 284.