ле́пљење

ле́пљење

лепљење (српски, lat. lepljenje)[уреди]

Именица[уреди]

ле́пљење, {{{род}}}

Примери:

  1. Лепљење блатом је бијо посо за двојицу вештих и то та ко да је онај са спољ ње стра не на но si јо бла то пер да шком, а онај дру ги је са мо рав нао бла то са уну тра шње стра не ко је је про шло кроз пру ће. [1] [2] Нови Бечеј Мокрин [3]


Изрази:

  1. Лепити се ("не одвајати се од некога, бити стално у нечијем друштву"; "Лепи се за човека кокр̏пигуз"). Јасеново [3]
  2. лепити се ("исто"; "НМ НБ К"). Меленци Ново Милошево Нови Бечеј Кумане [3]

Референце[уреди]

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 395.
  2. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 129.
  3. 3,0 3,1 3,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]