кумити

кумити

кумити (српски, lat. kumiti)[уреди]

Глагол[уреди]

кумити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. ку̑мим [1]

Значења:

  1. Позивати за кума. Сремска Митровица[1]
  2. Усрдно молити, преклињати. [1]
  3. Нећкати се, устезати се. Ново Милошево[1]

Примери:

  1. Донеси ми иглу и конац, кумим те. Равно Село [1]
  2. Ку́мио сам га и мо̀лио и ка́зо је да ће да по̀могне мѐне ко сво̑м бра̏ту. [2] Јаша Томић Лаћарак Сремска Митровица Суботица Пачир Турија Жабаљ Чуруг Госпођинци Ђурђево Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Вршац [1]
  3. Ку̑мим те бо̏гом, по̀слушај ме бар јѐдном у живо̀ту. Бачинци [1]


Изведене речи:

  1. се [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=кумити&oldid=235770”