кубурити

кубурити

кубурити (српски, lat. kuburiti)[уреди]

Глагол[уреди]

кубурити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. -им [1]
  2. -им, се [1]

Значења:

  1. Тешко живети. [1]
  2. Имати муке, тешкоће, мучити се. Ада[1]
  3. Водити рачуна, бринути. [1]

Примери:

  1. Дѐца о̀тишла, јопе смо са́ми ко пре̑, де̏да и ја̑, и ку̀буримо како зна́мо. Ни́је ла̏ко, ал ку̀бурили смо и рани̑је, па смо, е̏то, јо̏ш жи́ви. Јаша Томић Каћ Нови Сад Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Орловат [1]
  2. Ни́смо ни̏кад ку̀бурили. Елемир [1]
  3. И та̀ко смо ку̀бурили. Бегеч [1]
  4. Це́ло послепо́дне сам ку̀бурио око плу̏га, ни̏шта ни́сам ра́дио. [2] Ченеј Дероње Ново Милошево Орловат Иванда [1]
  5. Ето, кубурим. Спала ми шина с точка. Черевић [1]
  6. Де̏да је с на̏ма ку̀бурио и ми̑ з де̏дом. Бегеч [1]
  7. Целу зиму сам кубурио са огревом. Црвена Црква [1]
  8. По цео дан се кубурим око шпорета. Обреж [1]
  9. Ни́си ку̀бурио о ле̏бу. [3] Перлез [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 350.

Напомене[уреди]