зу̀бац

зу̀бац

зу̀бац (српски, lat. zùbac)[уреди]

Облици:

  1. зу́бац Сремска Митровица Меленци Падеј Чента [1] [2]

Примери:

  1. Зу̀пци мо́рају би̏т гво̀здени, мѐта̄лни, а ра̑м [за дрљачу] би̏о о[д] др̏вета. Бачинци [2]
  2. Ба̏ш зу̀бац, изгу̀бијо̄ се [ј]ѐдан зу̀бац, зна̑м да смо та̀ко зва́ли. [3] [4] Суботица Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Ковиљ Мошорин Тител Ђала [2]


Референце[уреди]

  1. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 19.
  2. 2,0 2,1 2,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 17.
  4. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.

Напомене[уреди]