жѐља

жѐља

жѐља (српски, lat. žèlja)[уреди]

Именица[уреди]

жѐља, ж

Категорије: прен.


Облици:

  1. жеља [1]

Значења:

  1. Непожељна особа. Ново Милошево[1]

Примери:

  1. А што ми је би́ла на̑јви̏ше жѐља: да и̏мам ду̀кате, сефери́не. [1]
  2. И ле̑по га ме̏те на афто̀бус, и да га во̑заду чѐтр ста̏нице, те је дѐтету же̏љу ѝспунила, јел је јѐда̄н, једи́нац. [2] [3] [4] Зрењанин Сремска Митровица Инђија Ново Милошево Сефкерин [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 154, 157.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 58.
  4. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 236.

Напомене[уреди]