ду̑б

ду̑б

ду̑б (српски, lat. dȗb)[уреди]

Именица[уреди]

ду̑б, м

Категорије: об.


Облици:

  1. дуб [1]

Примери:

  1. По̏дебље др̏во, ста̑ро др̏во ко̀је ѝзнӯтра по̀чиње да тру̏не, о̏нда у̏зму отпи́лају шездѐсет-седамдѐсет са̀нтиме̄тара дужѝну, ѝзнӯтра ѝзва̄ду средѝну — то̑ о̀труло, о̀во на̏около је чвр́сто јер је би́ло ви̏ше о̀сӯнчано и су̑шено, ѝзнӯтра др̏во на̑јлакше тру̏не, и о̏нда то̑ пре̏крију са јѐдним ко̏ма̄дом др̏вета — да̀ске и то̑ је зна̏ла би̏ти јѐдна вр́ста ко̏шнице, ду̑б. [2] Пачир Змајево [1]
  2. Ду̑б у др̏вету пче̏ле са́ме пра̏ве. Сремска Митровица [1]


Синоними:

  1. ду̀бина [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).

Напомене[уреди]