дру́штво

дру́штво

дру́штво (српски, lat. drúštvo)[уреди]

Именица[уреди]

дру́штво, с

Категорије: об.


Облици:

  1. друштво [1]

Значења:

  1. Скуп људи који живи и ради заједно у једној задрузи или породици. [1]
  2. Скуп људи који се често окупља ради заједничког посла, забаве, разоноде и сл. [1]
  3. Удружење. [1]
  4. Рој пчела. [1]
  5. Исто. Маргита Велико Средиште Дубовац[1]
  6. Рој пчела без матице. Верушић Жедник Србобран Товаришево Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Бочар Иланџа Омољица[1]
  7. Квалитетно пчелиње друштво. [1]
  8. Старо друштво из којег се роје пчеле. [2] Јамена Моровић Јарак Верушић Жедник Светозар Милетић Радојево Чента[1]
  9. Друштво слабог квалитета. Јамена Нештин Нови Карловци Пачир Велико Средиште[1]
  10. Исто. Жедник Каћ Ђала Томашевац Дебељача[1]
  11. Скуп, заједница животиња. [1]
  12. Припадници исте верске секте. [1]

Примери:

  1. Овде се за породичну задругу каже „друштво” или „заједница”. [3] Остојићево [1]
  2. Поред тога назива [комуна], чује се често и назив „друштво”, али тај има и шире значење, управо оно што га у другим српским крајевима има израз „чељад”. Тако сви чланови задруге или породице су „друштво”. На пример: „У једној кући било двадесет i једно друштво” (а били су задруга), и „моје друштво (чланови моје породице) ми каже да су Вас видели”. Стекао сам утисак да се израз „друштво” употребљава особито у односу на бројнију породицу, а некада и на сваку задругу уопште ( — Го; Пг Чј; НМ ЈТ Ш Бк Бт О Ф Ч) [ЗбДТ 168, 263; ФОГП 597; Бан I 329]. [4] [1]# О̏нда ми̑ се̏днемо у̏вече (но̏ћи) сви̏, колко дру́штва и̏ма̄мо, љу̑штимо и ба̑цамо га [кукуруз] на го̀милу, да га по̀сле у̀ва̄ти мало су̑нце. [5] [6] [7] [8] [9] [10] Зрењанин Бачинци Сусек Свилош Голубинци Мартонош Стапар Србобран Параге Товаришево Жабаљ Ковиљ Мокрин Итебеј Меленци Јаша Томић Шурјан Бока Томашевац Орловат Фаркаждин Иланџа Ченеј [1]
  3. Јели у сва̏ком вѝногра̄ду ди се бра́ло гро̑жђе, ту̑ је би́ло о̏веће дру́штво, које је би́ло: по̀неки га̀јда̄ш, армонѝка̄ш и по це́ла ба̑нда. [11] Сремска Каменица [1]# У пева̑чко дру́штво је пе̏во. [12] Павлиш Ново Милошево Арадац Вршац Банатска Паланка [1]
  4. Би̏о сам и чла̏н црквѐног пѐва̄чког дру́штва. Башаид [1]# Одлѐтело је јѐдно̄ дру́штво и са̏д га нѐ мож на́ћи. Бачинци [1]
  5. Ко̏шница кад ће да се ро̀ји, о̀на је ја́ко дру́штво. [13] [2] Иланџа Јамена Вашица Кукујевци Ердевик Визић Нештин Дивош Сусек Лаћарак Свилош Сремска Митровица Черевић Бешеново Кленак Јарак Рума Сремски Карловци Обреж Пећинци Карловчић Нови Карловци Јаково Пачир Светозар Милетић Сомбор Мол Сивац Бачки Брестовац Кула Србобран Деспотово Чуруг Бођани Жабаљ Ђурђево Каћ Мошорин Футог Гардиновци Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Мокрин Кикинда Бочар Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Међа Елемир Јаша Томић Зрењанин Шурјан Бока Томашевац Пландиште Идвор Иланџа Велико Средиште Чента Дебељача Сефкерин Долово Дупљаја Баваниште Дубовац Омољица Ковин [1]# Ако је ја́ко дру́штво , о̏но у̏зме па изра̑ди око осамде̏сет у је̏дно са̑ће. Велико Средиште Сремски Карловци Карловчић Јаково Жабаљ Башаид Ковин [1]# О̏нда ви̏диш та̏мо чо̏пор, та̏мо чо̏пор, та̏мо чо̏пор дру́штва. Дероње [1]# Сара́нили смо је са ве̏ћим бро̏јем дру́штва такозва̑ног назаре̑нског. [14] Рума [1]


Синоними:

  1. друште [1]
  2. народ [1]


Изрази:

  1. Кад ˜ на̀ва̄ли, и ку̏ћу стро̀ва̄ли Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  3. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 152.
  4. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117.
  5. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 141, 153, 160, 164, 167, 203, 223, 267, 301.
  6. Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 584.
  7. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 329.
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 269, 323.
  10. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  11. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 298.
  12. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 125.
  13. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 145.
  14. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 275.

Напомене[уреди]