ди́чити се
ди́чити се
ди́чити се (српски, lat. díčiti se)[уреди]
Глагол[уреди]
Облици:
Примери:
- Ди̑чим се с о̀тӣм што сам ѝз те̄ фа̀мӣлије. [2] Деска Ново Милошево Итебеј Житиште Павлиш Врачев Гај [1]
- Дожи́вио је сво̀ју де̏цу — чѐститу и ваља́ну да се ди̑чиш с њи̏ма. Визић [1]# „О̏нда сам”, ка̑же, „отво̀ријо те̑ ко̀фере, и гле̏до, и ди̑чим се ва̏ма, нѐ могу вам се захва́ли[ти] толѝко, док не̏ би мо̏го до́ћи да…”. [3] Параге [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 172, 347.
- ↑ Марија Шпис, Фонолошки опис говора Парага. — СДЗб, књ. ХХХVII, 1991, 553—620, стр. 592.