два
Из Викиречника.
два (Српски)
| деклинација | |||
|---|---|---|---|
| Једнина | Мушки и средњи род |
Женски род | |
| Ном. | два | две/двије | |
| Ген. | двају | двеју/двијеју | |
| Дат. | двама | двема/двијема | |
| Аку. | два | две/двије | |
| Вок. | два | две/двије | |
| Инс. | двама | двема/двијема | |
| Лок. | двама | двема/двијема | |
Слогови: два
Изговор:
Значења:
Скраћенице:
Порекло:
- Број два/две потиче од протоиндоевропских речи *dwóh₁ (*dwṓw), односно *duwó (*duwéh₃) за мушки род, *dwóy(h₁) за средњи род, и вероватно *dwéh₂ih₁ за женски род. Непроменљиви облик био је *dwó. Од ових речи потиче прасловенска реч *dva, од које најпре настају старословенски облици дъва, дъвѣ.
Синоними:
Супротне речи:
Примери:
- Луна и крст, два страшна символа - њихово је на гробнице царство.[1]
- Кад кадуна књигу проучила, два је сина у чело љубила, и дв'је ћере у румена лица[2]
Пословице:
Асоцијације:
Изведене речи:
Преводи
|
|
Сродни чланци са Википедије:
Литература
- ↑ Петар Петровић Његош. Горски Вијенац.
- ↑ Хасанагиница