гро̀ба̄р

гро̀ба̄р

гро̀ба̄р (српски, lat. gròbār)[уреди]

Именица[уреди]

гро̀ба̄р, м

Облици:

  1. -а́ра, гробар [1]

Значења:

  1. Човек који копа гробове и укопава мртве; чувар гробља. Беркасово[1]

Примери:

  1. О̀шо̄ је гро̀ба̄р да спре̏ми гро̏б. Лаћарак [1]
  2. Помоћу гроба́ра и[х] је сара́нила. [2] Србобран Бачинци Сремска Митровица Равно Село [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.04.

Напомене[уреди]