вршалица

вршалица

вршалица (српски, lat. vršalica)[уреди]

Именица[уреди]

вршалица, ж

Облици:

  1. вр́шалица, врша̏лица, вр̀шалица [1]

Значења:

  1. Машина којом се врше жито. [1]

Примери:

  1. Памтим да је мама ишла за вршалицом на којој је сламу у камаре денуо мој деда. [2] Сомбор Лаћарак Черевић Нови Карловци [1]# Ја̏ сам за̀па̄мтио вр̀шалицу маши́ну, помоћу па̏ре је ѝшла, вр́шла је, са̏мо нѝје могла да иде са́ма. Ђала [1]
  2. И̏ма̄мо пе̑т тра̏ктора и се̏дам вр̀шалӣца, три́најс коса̀чӣца самовеза̀чица и чѐтир што ко̏су тра́ву, се̑но. [3] [4] [5] [6] Мокрин Бачинци Сусек Свилош Лаћарак Добринци Сомбор Пачир Суботица Равно Село Турија Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Нови Сад Нови Кнежевац Меленци Тараш Томашевац [1]# Јеси ви̏дела ма̀кар на̀ слику па̑рне вр́шалице. Мокрин Ђурђево [1]# Ла̏цкови ѝмаду две̑ врша̏лице. Вршац [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Жито. 1988, 208 стр, стр. 133.
  3. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 118.
  4. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 271.
  6. Жито. 1988, 208 стр, стр. 112.

Напомене[уреди]