вр́ста
вр́ста
вр́ста (српски, lat. vŕsta)[уреди]
Именица[уреди]
вр́ста, ж
Значења:
Примери:
- То̑ је пи̏ротски ћи̏лим — сва̏кӣ се дру̀кчӣје зо̀ве ћи̏лим; и̏ма сто̑ вр́ста̄: са ве̑нци, с ку̀тија (то̑ је та̀ко ку̀тија, у ку̀тији и̏ма ру́же). Стапар [1]
- Не̑мам о̀ву вр́сту кромпи́ра. [2] [3] Ченеј Сомбор Вршац [1]
- Ѝмо је ле́пу вр́сту гро̑жђа. Визић [1]# Кудеља се прерађује великим гребенима […] а тек после трећег гребена добија се фино влакно, „прва врста”. [4] [1]# Дво̏је ва̏ду, у̏змемо две̑ вр́сте, изнад вр́ста ти̏ га̏зиш, ѝдеш унатра̀шке и заба̑даш уз ре̏пу и ѝздижеш је. Томашевац [1]
- Бе̏ремо куку́руз, ру̏чно се бра́ло, о̏н на сре́ди, мо́ју вр́сту, сна́јину вр́сту и њего̏ву. [5] [6] [7] [3] Павлиш Сомбор Пачир Јаша Томић Неузина Бока Шурјан Јарковац Панчево Вршац Иванда Ченеј [1]
- У̏змеш вр́сту, ре̑д и ко̏паш. [1]
Изрази:
- Бити рођен истеврсте ("бити истих година, вршњак са неким"; "Јѐдне вр́сте су о̀ни ро̏ђени"). Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 225.
- ↑ 3,0 3,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 3.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 30.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 164, 177.
- ↑ Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 116.