ве̑ст

ве̑ст

ве̑ст (српски, lat. vȇst)[уреди]

Именица[уреди]

ве̑ст, ж


Примери:

  1. Ка̀кве нам ве̑сти доно̏сиш. [1] [2] Вршац Ново Милошево Павлиш Вршац Деска [3]
  2. Они што иму коње па могу лако до Дебељаче оћеду струју јер оћеду да им већ једанпут лектрика засветли а и због радија јер волу да слушу фришке вести. Сакуле [3]
  3. О̑н нам је ја́вио ту̑жну ве̑ст. Србобран [3]


Синоними:

  1. штафета [3]


Референце[уреди]

  1. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII,981,07—306, стр.04.
  2. Жито.988,08 стр, стр.31.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]