ва́га

ва́га

ва́га (српски, lat. vága)[уреди]

Именица[уреди]

ва́га, ж

Категорије: риб.риб.риб.риб.


Облици:

  1. вага [1]

Значења:

  1. Тежина заклане и очишћене животиње. Вршац[1]
  2. Тежина измерена вагањем. Орловат[1]
  3. Тежина живе животиње. Сомбор Ковиљ Вршац[1]
  4. Део који се уграђује у темеље куће. Турија[1]
  5. Врста струка са ма њим бројем удица. [1]
  6. Нарочит начин риболова помоћу черенца који је причвршћен испред лесе оплетене од прућа. [1]

Примери:

  1. Те̏ро је би́ка на ва́гу. Сомбор Лаћарак Орловат Вршац [1]# То̑ је ва́га на буна́ру. [2] Кукујевци Моровић [1]# Ва ге, то су ве лике удице, као на бућкалу. Сремски Карловци [1]
  2. Вага, она би била исто у по воде. Она иде највише до 15 удица. [3] [4] Елемир Нови Сад [1]
  3. Ва́га је и̏сто ка̀дгод ри̏барски а̀ла̄т, стру̀ ка̄р, јѐд на вр́ста стру̑ка. Нѐ сме би̏ти ду̏ же о[д] два̀јс метѐри, а и̏ма се̏дам-о̏сам, де̏сет у̏дӣца на̑јви̏ше. Ковиљ [1]
  4. Ваге — то су кратки струкови који се праве 15—20 удица. Један је крај ве зан за колац у обали. Стари Сланкамен [1]# Они тамо на живим водама зову је самица, а ми је зовемо вага. Србобран [1]
  5. Манић се мете за сомче, и то се зове једна врста ваге. [3] Перлез Бездан [1]# Вага, черенац, мислим, ми кажемо черенац. То је са два прута овако савијена унакрст. Опле тете лесу, мислим, метер и по ду жине и ударите три колца, добра, у зе мљу, у води… Пустите тај черенац. На траг иза лесе имате куку… а мотка је дугачка, ја ка. [3] Кленак [1]# Такозвана вага, на вагу се чупа. Помоћу вирања та вага диже [закачен алов]. [3] Перлез [1]


Изрази:

  1. риб чу̀пати нава́гу ("извлачити закачену мрежу помоћу посебне справе, вимпама"). Перлез [1]
  2. Ди̏зати нава́гу ("подизати неки терет помоћу полуге"). Черевић [1]
  3. Мѐтати нава́гу ("процењивати, одмеравати"). Сомбор [1]
  4. риб ра́дити нава́гу ("ловиti черенцем испред заграде од прућа"). Кленак [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  4. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).

Напомене[уреди]