бутунџија

бутунџија

бутунџија (српски, lat. butundžija)[уреди]

Именица[уреди]

бутунџија, м

Примери:

  1. Већ 1937. г. у Митровици је забележено 32 јавна и 8 приват них фијакера, а све до 1960. г. у граду је деловао последњи бутунџија (са каџија). Данас од традиционалних превозника постоји само један фијакериста и неколико шпедитера са коњском вучом. [1] [2] Сремска Митровица [3]


Синоними:

  1. сакаџија [3]


Референце[уреди]

  1. ↑ Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 27.
  2. ↑ Љиљана Радуловачки, Сарачки занат у Срему. — Рад, 1988—1989, 301—313, стр. 303.
  3. ↑ 3,0 3,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=бутунџија&oldid=181385”