Мухамед

Мухамед је пророк и оснивач ислама, рођен у Меки око 570 године нове ере.

Потиче из веома сиромашне породице из племена Курајшити. Рано је остао

без родитеља и због тога је морао да ради као водич каравана код једне

богате удовице са којом се касније оженио. Око 610 године за време медитације

у једној пећини у планини Хира указао му се Анђео Гаврил и пренео му

Божју поруку. Прикључује му се неколико следбеника а најпознатији од њих су

Алија и Абу Бакар, али његове проповеди нису баш биле добро примљене и

изазивају велика подозрења код богатих племена Курајшити. Због тога 622 године

бежи са својим следбеницима у Медину. У Медини стиче углед великог политичког

и војног вође. Организује државу и друштво и уместо старог племенског обичајног

права уводи исламски закон, шеријат и приписује строга правила понашања. Поред

овога уводи и принцип џихада, обавезне борбе против свих који не прихватају ислам.

Умро је 632 године и сахрањен је у Медини у Великој Џамији где се налазе и кости

његове омиљене ћерке и двојице првих калифа.

Синоними:

[1] пророк, визионар, јасновидац, свештеник, мудрац,
[2] Исаија, Језекиљ, Јеремија, Махди, Јона, Мевлуд, Натан, Самуило,

Месија, Ресул, Мојсије

[3] Ајша, акшам, алџамија, Бајрам, борда, бурда, вахабити, гази, гебри,

гедал, Друзи, ебн, зиндикити, ислам, ићиндија, ихрам, јација, Каба,

кадија, кадри, калиф, келимеи, Коран, махмил, Мека, мерхаба,

мираџ, моалакат, мошеја, муслиман, мусломанство, мухамеданизам,

мухамеданци, мухарем, мухаџири, мухаџири, мушрики, панисламизам,

рамазан, рида, Сарацени, сафар, сеид, серџада, суна, сунет, сунити,

урф, Фатима, фатиха, хадис, хариџити, хеџра, хиркај-шериф, хоџа,

џемади, џенем, џенет, шериф, шиити.