ȍko

ȍko

ȍko (српски, ћир. о̏ко)[уреди]

Именица[уреди]

ȍko, с

Именица[уреди]

ȍko, с

Категорије: анат. хип.риб.кол.зоол.


Облици:

  1. oko, GG [1]
  2. oko [1]

Значења:

  1. Organ čula vida u čoveka i životinje. [1]
  2. Okrugli tvrdi žulj na nožnom prstu. Ђурђево[1]
  3. Bočni deo lobanje do čeone kosti, slepoočnica tempora. [1]
  4. Vid, sposobnost gledanja. [1]
  5. U obraćanju bliskoj, dragoj osobi (obično deci). [1]
  6. Malo, sitno okce na mreži. [1]
  7. Mali usek na plodu krompira iz kojeg se razvija klica. [1]
  8. Okru gla šra kao ukras na raznim predmetima. [1]
  9. Bluza sa krupnim tačkama, tufnama. Итебеј[1]
  10. Ćilim sa određenom vrstom šare. [1]
  11. Bifora radians. [1]
  12. Leucanthemum vulgare. [1]
  13. Kao deo botaničkih naziva. [1]
  14. Isto. Ловра[1]
  15. Narcissus geranium. Деска[1]
  16. Sorta vinove loze i grožđa veoma krupnog zrna. Вршац[1]
  17. Isto. Мокрин[1]
  18. Vrsta ribe, kesege. [2] Падеј[1]

Примери:

  1. Nísam dȍbi jo nȁočāre, nego su me nȕdili da mi skȋdadu sas òčīju òpanicu. [3] Нови Бечеј [1]
  2. Mȁti joj bíla jesènas mȅsec dána u špìtālj kad joj ùpo krȅč ȕ oko. [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] Јаша Томић Јамена Вашица Моровић Ердевик Нештин Визић Дивош Сремска Митровица Черевић Бешеново Кленак Рума Ириг Сремски Карловци Обреж Пећинци Карловчић Нови Карловци Јаково Суботица Верушић Жедник Пачир Светозар Милетић Сомбор Мол Сивац Бачко Петрово Село Бачки Брестовац Кула Врбас Србобран Бачко Градиште Чуруг Деспотово Дероње Змајево Госпођинци Силбаш Бођани Жабаљ Товаришево Каћ Мошорин Футог Гардиновци Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Иђош Кикинда Бочар Радојево Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Итебеј Међа Меленци Житиште Елемир Шурјан Зрењанин Арадац Бока Неузина Конак Томашевац Пландиште Маргита Фаркаждин Идвор Иланџа Велико Средиште Чента Вршац Дебељача Алибунар Избиште Сефкерин Дупљаја Долово Бела Црква Баваниште Дубовац Омољица Ковин Батања Деска Ченеј [1]
  3. Trùto vi njȗ vȉde jer ìma ju mnȍgo pári òčīju. [10] Јарак [1]
  4. Nèmōj slȕčajno sȅći kȕrije ȍko, dȁće ti se nà zlo. Бачинци Лаћарак [1]
  5. Već nèdelj dána nè mogu d[a] òbujem nȉšta, pa sam móro da séčem kȕrje ȍko. Јаша Томић Каћ [1]
  6. Udario se u slepo oko. [11] Избиште Помаз [1]
  7. Idi s njome u kupovinu ona ima oštro oko za te stvari. [9] Ченеј [1]
  8. Sestro moja, oči moje, dobro došla. [9] Ченеј Шурјан Бока Неузина [1]
  9. Ȍko mòje lȇpo, kad urástiš, ȍnak će tȁta da ti kȗpi svȅ što ȍćeš ako bȉdeš tàko dòbra ko sȁd. Јаша Томић [1]
  10. Prođe [riba] kroz te velike oči, nabije onu čestu mrežu na glavu i preteriva na onu drugu kocku. Кленак [1]
  11. Koliko oćeš oko da je veliko, tolku daščicu mećemo. Бачко Градиште [1]
  12. Šlup — to je ono unutri, znate, što uvlači, a dugačka je [vrška], ima od pedeset oka visine. [12] [2] Бачка Паланка Ковиљ [1]
  13. Mora oko u oko da se slaže. Сремски Карловци [1]
  14. Sačma [ima] češće oči. [2] Бачко Градиште [1]
  15. Prȇ kȉdānja nè sme da ga [vinograd] zàlīva jer ozébu mu òne ȍči, mòže da obàlāvi i nȇće, ne ìstera svȁki. Вилово [1]
  16. Ȍnda pȁziš brìžljivo kȁko se tȍ bȕdne razvíjalo ȍko, misim to ȍčno pȅlcovānje. Ђала Сремски Карловци [1]
  17. Tȃj màjski kròmpīr je slȁdak za jȅsti samo ȉma pȕno òčīju. [13] Мошорин Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Ковиљ Тител [1]
  18. Bíle su tàko šà re ne ko sȁd, na prímer, òna mòja šér pa što je crvèna pa béle joj ȍči. [14] Свилош [1]
  19. Šèrpenja nȁ oči. Каћ [1]
  20. Obukla sam crvenu aljinu na bele oči i krenula u varoš. [9] Ченеј Итебеј [1]
  21. Sremske tkalje su se osobito isticale u iznalaženju pesničkih motiva za ćilime, a po Sremu ima ćilima koji nose imena kao što su: „vilinske oči” [...], a ta imena nose po karakterističnim šarama i predstavama. [15] [1]
  22. Zmìjino ȍko je cŕno i okrúglo i zmìjino ȍko tȏ se zòve. Tȏ bȕde ù žitu, kat se ovŕše, pa tȏ bȕde u žȉtu, zmìjino ȍko. Ùvāti se zà žito i pèntrā se i tȏ je zmìjino ȍko. Cŕno, sȉtnō i tȏ se zòve zmìjino ȍko. [16] Бачка Паланка [1]


Синоними:

  1. okce [1]
  2. šeputka [17] Нови Бечеј [1]


Изрази:

  1. iskočile tioči ("u obraćanju osobi koja ne vidi šta se ispred nje nalazi"). Кикинда [1]
  2. idi da te mojeoči ne vudu! ("blagi prekor"). Јасеново [1]
  3. slepac kodočiju ("nepismen"). Јасеново [1]
  4. vȉdeti svojȋmočȉma ("uveriti se u nešto"). Вршац [1]
  5. dabogda mioči ispale ("kletva"; "Dabogda mi oči ispale akuz te lažem"). Јасеново [1]
  6. vȁditiȍči ("mučiti se"). Сомбор Вршац [1]
  7. z gólimȍkom ("bez pomoćnih sredstava (mikroskopa, naočara)"). Вршац [1]
  8. oči mu na vr glave ("veoma je radoznao, znatiželjan, ljubopitljiv"). [1]
  9. idi da te mojeoči ne vidu Јасеново [1]
  10. zatvoritioči ("praviti se nevešt, ne hteti videti nešto"). Ново Милошево [1]
  11. zmija tioči popila! ("kletva"). [1]
  12. bacitiȍko na nekoga ("zapaziti, namerkati"). Футог Ново Милошево [1]
  13. u četȋrȍka ("poverljivo, bez svedoka"). Вршац [1]
  14. šta ˜ vidi to ruka ne pusti ("biti vrlo vešt, umešan"). [1]
  15. bósti ˜ Вршац [1]
  16. čuvati kooči u glavi ("dobro čuvati"). Сомбор Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  17. sklòpitiȍči ("umreti"). Ново Милошево [1]
  18. zamazatioči nekome ("zavarati nekoga, učiniti da se ne vidi pravo stanje stvari"; "Šta mi je brat dao? Samo mi je zamazo oči"). Сакуле Јасеново [1]
  19. vȁditi ko izȍka ("biti škrt"). Јасеново [1]
  20. bòstiȍči ("padati u oči, strčati, ne uklapati se"). Ново Милошево [1]
  21. vrana vranioči ne vadi ("rđav rđavome ne čini zla"). Вршац Јасеново [1]
  22. ko da si mu/joj ˜ izvadio ("teško podneti, preboleti"; "Od njega kad uzmeš ko da si mu oko izvadio"). Јасеново [1]
  23. zàpasti zȁoko ("dopasti se nekome"). Ново Милошево [1]
  24. Voleti kooči u glavi Сомбор Вршац [1]
  25. šalj vèlikeȍči ne vȉdu kȗma ("ne videti ono što je glavno, suštinu"). Ново Милошево [1]
  26. glȅdati prȁvo uȍči ("ne stideti se"). Вршац [1]
  27. ìmatiȍči ko mȁčka Јасеново [1]
  28. imatioči ko sarme ("imati velike oči"; "Ima oči ko sarme"). Јасеново [1]
  29. ukro bi ti izočiju ("vešt u krađi"). [1]
  30. ko da sam celom svetuoči vadila ("biti veoma nesrećan"). Ново Милошево [1]
  31. ne vȅrovati svojȋmočȉma ("sumnjati u očigledne činjenice"). Вршац [1]
  32. imati buljaveoči ko žaba Јасеново [1]
  33. zaklòpiti nȅkomeȍči ("prisustvovati nečijoj smrti"). Ђурђево [1]
  34. kusalom te kusam, a drškom ti oči vadim ("biti dvoličan, licemeran"). [1]
  35. slep kodočiju ("ne videti očevidne stvari, ne shvatati"). Ново Милошево [1]
  36. ko dupe i ˜ ("potpuno različito"). [1]
  37. istȅrati bȁriȍko ("stati posred bare"). Вршац [1]
  38. videti se slobodnimokom ("videti se bez pomoćnih sredstava (naočara, dogleda i sl.)"; "Vȉdi se slȍbodnim ȍkom: zavúče se pčȅla u ćèliju i čȉsti"). Меленци [1]
  39. tražiti od slepcaoči ("zahtevati nemoguće"). [1]
  40. ne vȉdi se pȑst pred ˜ ("mračno je"). Вршац [1]
  41. dati ko mišu u ˜ ("vrlo malo dati"; "Kòlko si mi dála,"). Ново Милошево [1]
  42. oči ko žeravice Јасеново [1]
  43. izȍka, iz bȍka ("na svaki način, pošto-poto"). Ново Милошево Вршац [1]
  44. pun ko ˜ Јасеново [1]
  45. vȁditi komeȍči ("odnositi se neprijateljski"). Вршац [1]
  46. Bácati ("obmanjivati nekoga"). Вршац [1]
  47. dobro otvoritioči ("obratiti izuzetnu pažnju, naročito paziti"; "Tom prilikom devojački roditelji treba „dobro da otvore oči” i da se konačno odluče da li će dati svoju kćerku u takvu kuću"). [1]
  48. videti i vezanihočiju ("imati sposobnost uočavanja, zapažanja, sagledavanja"). [1]
  49. vitlȁti sasočȉma ("gledati unaokolo, zverati"). Вршац [1]
  50. imati kamdžiju uočima [1]
  51. vezati nekomeoči ("onemogućiti nekome slobodu sagledavanja, odlučivanja"; "Vezali mu oči"). [1]
  52. zakrvávitiòčima ("neprijateljski pogledati"). Ђурђево [1]
  53. ȍči mu ȉgradu ko na zétinj Вршац [1]
  54. glȅdati ispodočȋju ("kradom posmatrati"). Вршац [1]
  55. gladne ("nezajažljiv je, pohlepan, gramziv"). [1]
  56. kud meoči vode i noge nose ("bez određenog pravca i cilja, neznano kud, bilo kud (poći, uputiti se i sl.)"). [1]
  57. gledati na sveoči ("slušati i gledati otvorenih očiju"; "Glédi na svȅ ȍči"). Меленци [1]
  58. ne mòćiòčima vȉdeti ("ne podnositi nekoga"). Лаћарак Јасеново [1]
  59. ne moći sočima gledati ("isto"; "Ne mógu s očȉma da glȅdam"). Вршац [1]
  60. izaći naoči nekome ("imati smelosti pojaviti se pred nekim, suočiti se s nekim"; "Ne sme na oči da mu izađe"). [1]
  61. oči ti ispale, dabogda ("kletva"). Јасеново [1]
  62. svetlidu mu Јасеново [1]
  63. ukéčitiȍči ("upiljiti, gledati netremice u nekog ili nešto"). Ново Милошево [1]
  64. kad vȋle dȏđu kòčima ("samrtni čas, trenutak"). Футог [1]
  65. glȅdati ko ˜ ("čuvati s najvećom ljubavlju"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,000 1,001 1,002 1,003 1,004 1,005 1,006 1,007 1,008 1,009 1,010 1,011 1,012 1,013 1,014 1,015 1,016 1,017 1,018 1,019 1,020 1,021 1,022 1,023 1,024 1,025 1,026 1,027 1,028 1,029 1,030 1,031 1,032 1,033 1,034 1,035 1,036 1,037 1,038 1,039 1,040 1,041 1,042 1,043 1,044 1,045 1,046 1,047 1,048 1,049 1,050 1,051 1,052 1,053 1,054 1,055 1,056 1,057 1,058 1,059 1,060 1,061 1,062 1,063 1,064 1,065 1,066 1,067 1,068 1,069 1,070 1,071 1,072 1,073 1,074 1,075 1,076 1,077 1,078 1,079 1,080 1,081 1,082 1,083 1,084 1,085 1,086 1,087 1,088 1,089 1,090 1,091 1,092 1,093 1,094 1,095 1,096 1,097 1,098 1,099 1,100 1,101 1,102 1,103 1,104 1,105 1,106 1,107 1,108 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  3. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 130.
  4. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 78, 81, 130.
  5. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46.
  6. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 107.
  7. ↑ Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 54, 55, 59, 63.
  8. ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 123.
  9. ↑ 9,0 9,1 9,2 9,3 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  10. ↑ 10,0 10,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  11. ↑ Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  12. ↑ Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  13. ↑ Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  14. ↑ Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  15. ↑ Миленко С. Филиповић, Војвођански ћилими у народним обичајима. — ЗДН, 2, 1951, 75—82, стр. 77.
  16. ↑ Марија Шпис-Ћулум, Фитонимија југозападне Бачке. — СДЗб, Х£I, 1995, 397—490.
  17. ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ȍko&oldid=590643”